Prodaja! dr Božca Mladenović - Sudbina žene u ratu - Rosa Pantić (1891 - 1945) Pogledaj veće

Dostupno samo putem interneta!

dr Božca Mladenović - Sudbina žene u ratu - Rosa Pantić (1891 - 1945)

Novo

Format: A5
Broj strana: 112
Pismo: Ćirilica
Povez: Mek
Godina izdanja: 2018

Detaljnije

500 Stavke

300,00 RSD

-40%

500,00 RSD

Add to wishlist

Više informacija

dr Božca Mladenović - Sudbina žene u ratu - Rosa Pantić (1891 - 1945)

Neke teme nikada ne pronađu svog pisca. Boraveći na terenskom istraživanju u Toplici, još kao diplomirani istoričar „sreli” smo se sa temom, kojom sticajem okolnosti nismo stigli da se bavimo u onolikoj meri koliko smo smatrali da je potrebno. Tada, jula 1988. godine, prvi put smo čuli priču o Rosi Pantić, ženi čiji je život po mnogo čemu podsećao na scenario nekog uzbudljivog filma. S tom razlikom što to nije bio film, nego stvarni život. Po mnogo čemu potresan, ostavio je jak utisak na nas.

Kasnije smo u magistarskom radu opisali deo života Rose Pantić, koji je provela kao borac u Topličkom ustanku. Prerađen i dopunjen tekst teze objavljen je kao monografija („Žene u Topličkom ustanku 1917. godine”, Beograad 1996). U predgovoru smo naglasili da je uloga žena u jedinom ustanku „iza frontova” „dotaknuta”fragmentarno pa time i ostala na periferiji insteresovanja srpske istoriografije. Upravo zbog toga, smatrali smo da naučni interes nalaže da se na osnovu raspoloživih starijih i posebno novih istorijskih izvora predstave raznolike vrste pomoći i podrške žena četnicima i ustanicima, objasne njihovi odnosi i prikažu nemerljiva stradanja pripadnica nežnijeg pola u toku ustanka i po njegovom okončanju. Time bi se mogao oceniti njihov učinak u ovom istorijskom dočađaju.

U našoj nacionalnoj istoriografiji je malo radova posvećeno ženama u periodu novovekovne srpske istorije. To podjednako važi kako za supruge srpskih vladara tako i za stanovnice gradova i sela.[1] Istraživanja političke i vojne istorije ali i tradicionalni pogled na svet patrijarhalnog društva, nije ostavljao prostora za obradu „ženskih” tema. Bez obzira na to što je ženski „posao” bio očuvanje i negovanje osnovnih vrednosti srpskog društva: porodica, rađanje i podizanje dece, vaspitanje mladih generacija, očuvanje kuće.

U knjizi koja je u čitaočevim rukama opisan je život koji je trajao 54. godine. Rosa Pantić, devojačko Smiljković, rođena je 1891. a ubijena 1945. godine.[2] Sav svoj život je provela na selu. Bila je domaćica i bavila se zemljoradnjom. Njen život je izmenio Prvi svetski rat. Po Drugom svetskom ratu se, sa završetkom ratnih operacija i stvaranjem nove revolucionarne vlasti, okončao i život Rose Pantić. Tako je ova žena prešla put od heroja u Topličkom ustanku do „narodnog neprijatelja”. Bila je seoska devojka, supruga, borac i heroj u Topličkom ustanku, majka i domaćica u stalnom poslu i obavezama. Život je okončala kao mnoštvo ljudi kojima je komunistička vlast oduzela kuću, imanje i potom ih fizički likvidirala.

Iza Rose Pantić su ostale dve ćerke – Vukena Cvetković i Jelena Čimburović. Starija ćerka Vukena, koja je živela u Kuršumliji, umrla je 2006. godine. Jelena Čimburović živi u Blacu. Nekoliko puta nas je ljubazno primila i pričala o svojoj majci. U početku su ti razgovori bili kratki i jasno pokazivali da nema poverenja. „Bila su takva vremena”, reći će kasnije. U životu je mnogo propatila zbog roditelja i nije verovala nepoznatim osobama. A onda se vremenom „otvorila” i svaki put je njena priča bila duža i sa novim detaljima. Gospođi Jeleni dugujemo neizmernu zahvalnost za podatke koje nam je dala o životu svoje majke u Drugom svetskom ratu. Pogotovu zato što te podatke nismo mogli pronaći u izvorima i literaturi. Pored usmenih razgovora koje smo više puta vodile, gospođa Čimburović ponudila nam je skromne ostatke iz nekada bogatog porodičnog albuma, fotografije koje su „preživele” vladavinu komunista. Ona nam je dozvolila da te fotografije presnimimo i sada će, objavljivanjem u ovoj knjizi, postati dostupne javnosti.

Ova knjiga je utemeljena na raznovrsnim istorijskim izvorima. Istorijski izvori prvog reda se najvećim delom nalaze u fondovima arhiva u Beogradu (Arhiv Vojno-istorijskog instituta i Arhiv Srbije) i Prokuplju (Istorijski muzej Toplice). Istorijski izvori prvog i drugog reda su do sada bili jednim delom (nepotpuno) korišćeni, ali ima i novootkrivenih. Druga vrsta istorijskih izvora - narativni, nastali su kao rezultat posebnih istraživanja i prikupljanja autora ovog rada.[3] Dragocene podatke pronašli smo u ličnoj zaostavštini u privatnom posedu Jelene Čimburović.

Pišući ovu knjigu želeli smo da na primeru jedne žene, Rose Pantić, prikažemo sudbinu žene u ratovima. Rat donosi smrt, ubistva, razaranja, pljačku, i druge nemile pojave koje promene ljudski život iz osnova. U ratu ljudi često pokazuju izdržljivost, hrabrost i snagu koju u mirnodopskim uslovima možda ne bi ni ispoljili. Žene, pripadnice slabijeg pola su u ratovima stradale, patile, mnoge izgubile svoje najmilije. I njihov život se menjao, dobijale su nove obaveze koje su dotle obavljali muškarci, radile sve da bi sačuvale porodicu, kuću i imanje. Ovo je jedna od priča o tim ženama.

Knjiga je nastala kao rezultat istraživanja na projektu Ministarstva za prosvetu i nauku Od univerzalnih carstava ka nacionalnim državama. Društvene i političke promene u Srbiji i na Balkanu (Ev. br. 177030).

[1] Jedna od supruga srpskih vladara o kojoj je napisana monografija je kraljica Draga Obrenović Ana Stolić, Kraljica Draga, Beograd, 2000.

 

[2] Prvi pokušaj pisanja, istina kratke biografije, uradili smo pre 14 godine. Tada je i književnom časopisu Tok iz Prokuplja objavljen članak Rosa Pantić (B. Mladenović, Rosa Pantić, Tok, Prokuplje 2000, 113-120.) Urednik časopisa Ratko Zečević izašao nam je u susret i objavio članak u kome je bilo „nezgodnih” podataka za tadašnji politički trenutak. Gospodin Zečević je želeo da u časopisu pokrene stalno poglavlje pod naslovim „Prilozi za istoriju Toplice”. Svoju želju je obrazložio citatom Leona Halkena iz eseja „Biografije velikih ljudi„Istorija ništa ne gubi, već samo dobija suprotstavljanjem različitih stavova. Istorija nije definitivni napisana – nju treba stalno iznova pisati”.

 

[3] Bili smo šef projekta i rukovodili terenskim istraživanjem „Toplički ustanak u usmenom narodnom stvaralaštvu”. Istraživanje je trajalo tri godine (1988 – 1990). Intervjuisali smo učesnike i savremenike ustanka iz 1917. I pored hronološke zbrke i pristrasnosti u kazivanjima , smatrali smo da i ona mogu, razume se, uz neophodnu potrebnu opreznost i kritičnost, korisno poslužiti kao dopuna istorijskih izvora prvog reda.

 

Kritike

Napišite kritiku

dr Božca Mladenović - Sudbina žene u ratu - Rosa Pantić (1891 - 1945)

dr Božca Mladenović - Sudbina žene u ratu - Rosa Pantić (1891 - 1945)

Format: A5
Broj strana: 112
Pismo: Ćirilica
Povez: Mek
Godina izdanja: 2018

Napišite kritiku