• -30%
  • Novo

Jovan Mišković - Kosovska bitka

700 RSD
490 RSD Uštedite 30%
Porez je uključen

Akademik Jovan Cvijić, u svojoj besedi za člana Akademije nauka, generala Jovana Miškovića ističe da je „verovatno najobrazovaniji oficir svoga vremena“.
Služeći se turskim, grčkim, nemačkim, francuskim, ruskim, mletačkim i domaćim izvorima, general, načelnik đeneralštaba Jovan Mišković obradio je najznačajniju i najpoznatiju ali ne  i najjasniju  istorijsku temu, Kosovsku bitku. Detaljno i racionalno proučavajući i dovodeći u pitanje svaki izvor, autor,  rasvetljuje svako pitanje ovog mračnog događaja.

Povez
Količina

Poslednji put kada je ovaj proizvod kupljen: 29. 11. 2020.

 

Politika bezbednosti

 

Politika isporuke

 

Politika povraćaja

General Jovan Mišković - Kosovska bitka

Kome Srbinu, bilo velikom ili malom, nije poznata znamenita bitka Kosovska? Ona je odlučila sudbinu Srpskoga naroda za pet vekova unapred. Ona je sahranila srpsku državu i srpsku slobodu. Od nje počeo je Srbin da robuje i da tuguje; od boja Kosovskoga počeo je srpski narod tužne pesme da peva i svoju sudbinu da oplakuje, ali i svoje junake da slavi i svoju hrabrost da ceni.
Kosovska bitka čuvena je bila i ostala u svoj Evropi; ona je tada otvorila oči i papama i Ugrima, jer su oni tek posle nje osetili pravu opasnost od Turaka. Bitku Kosovsku pominju skoro svi evropski istorici, ali je ne cene sa prvoga gledišta, i ne daju joj onu važnost i značaj koju ona doista i zaslužuje. Na Kosovu borilo se  Hrišćanstvo sa Muhamedanstvom, krst sa polumesecom, pitoma Evropa sa fanatičkom Azijom, — a ne samo Srbija sa Otomanijom.
Kosovska bitka, ne samo po krvavoj i junačkoj borbi, koja se u njoj vodila; po posledicama, koje su iza nje nastale; nego i po tome, što su oba vrhovna zapovednika, — oba vladaoca na bojištu poginula, možda je jedina u ratnoj svetskoj istoriji. Ona je rešavala: ili ostanak Turaka u Evropi, ili dalji opstanak srpske države; oboje nije moglo i dalje jedno pored drugog da postoji. Kad užasni orkan uzburka sinje more i besni vali počnu gruvati o tvrdu obalu: ili se lome talasi o čvrstu stenu, ili se ruši obala. Ogromna otomanska lavina svalila se je sa azijskih planina u Evropu, rušeći pred sobom sve prepone na koje je nailazila; srpska država bila je na tome putu snažna brana, o koju je lavina grunula sa svom snagom, ili da je sruši, ili da se razdrobi. To je bio prirodan proces istorijskih događaja, koji se nije mogao nikako da mimoiđe. —
Zbog toga, što je bitka Kosovska takav važan istorijski događaj, pisali su, o njoj mnogi pisci i istorici raznih naroda, i to:
Od Turaka: Nešri, Seadedin, Sadudin, Murat Dragoman i Idris Bidlisi, istorici;
Od Grka: Jovan Duka, Đorđe Franca i Laonik Halkokondila, istorici;
Od Nemaca i Francuza: Hamer, Cinkajzen, Engel, Gust. Al. Gebhardi, Dikanž, Levenklav i Dokza u njihovim istorijama Turaka. Kauzler u vojnoj istoriji, a J. Han u svojim putopisima;
Od Rusa i Slovena: Konstantin filosof, Majkov u istoriji, Giljferding i Benedikt Kuripešić u putopisima, a Bezsonov u književnoj raspravi;
Od Srba i Hrvata: Mihajlo Konstantinović iz Ostrovice; Feliks Petančić u putopisu, Mavro Orbini, Jakov Lukarić i Ludvik Tubero (Crević) istorici dubrovčani; despot Đ. Branković (kronika); Jovan Rajić, Danilo Medaković i Milovan Vidaković, istorici; Fr. Rački i Arnim Pavić (istorijski i književno), Vasilije Subotić (filosofsko-kritička rasmatranja), Đorđe Maletić (istorijsko-kritički opis), A. T. Brlić (prevod turskih izvora) Stojan Novaković, Nikola Krstić, Čeda Mijatović, Petranović i Stanoje Bošković (stari spisi, kritika i opisi); Miloš Milojević (narodna predanja); i osim svega toga srpske narodne pesme i letopisi o bici Kosovskoj.
Ali od sviju spisa o ovome događaju najvažnija su ova dva: Knez Lazar od I. Ruvarca arhimandrita, i Vuk Branković od Ljub. Kovačevića profesora. Oba su se pojavila u prošloj godini, dakle najnovija su dela, ali i najpotpunija. Ovim dvema istorijskim raspravama ima da se zahvali, što danas o bici kosovskoj možemo da govorimo sa dovoljno pouzdanosti. —
Istorici i pisci, dakle, razne vrste i naroda, pisali su o ovom znamenitom istorijskom događaju evropskome, — o bici Kosovskoj, ali je to uopšte, a za nas vojnike još i posebice, nedovoljno.
Srpski narod ispevao je čitavu tužnu epopeju o krvavome boju kosovskome, ispričao je na razne načine ovo svoje veliko ali i žalosno delo, nu to je ne samo dosta nejasno, nego i nepouzdano.
Pa kad ceo narod peva i oseća ono, što se pre 500 godina dogodilo, zar može nas, srpske vojnike, potomke onih slavnih vitezova, što onako junački žrtvovaše svoj život „za veru i otadžbinu”, zar može, velim, nas ne zanimati u najvećim pojedinostima ta krvava istina, ali slavni događaj u našoj istoriji, te da se ne zapitamo:
Šta je i kako je bilo?
Da li je moralo tako da bude? i
Da li je moglo i trebalo drugačije da bude?
Ta su me pitanja vazda rukovodila, kadgod sam pomišljao na bitku Kosovsku. —
Svaki je istorijski događaj posledica izvesnih uzroka, koji su ga izazvali. Istraživanjem ovih uzroka, upoznavanjem sa motorima, koji su razne događaje pokrenuli, može da se sudi: zašto se šta u istoriji dogodilo, i da li je moglo i drugačije da bude?
Da može da se pravilno sudi o Kosovskoj bici, treba mnogo što šta znati i razumeti, pa tek onda moći će se i pravilna ocena o njoj izreći.
Stoga se i ja u ovoj studiji nisam ograničio na samu Kosovsku bitku, nego sam ukratko izložio i sve ono, što je njoj prethodilo, i što s njome u vezi stoji; stoga sam pretresao sve faktore, koji su na njeno rešenje uplivali, pa tek posle pristupio i njenom pretresu, pa i samoj njenoj oceni.
Toliko, radi obaveštenja ovoga što sleduje.

479 Kom.

Detalji

Format
A5
Broj strana
249
Pismo
Ćirilica
Godina izdanja
2020
ISBN
978-86-81800-10-2

Možda vam se svidi

chat Komentari (1)
Ocena
Trenutno nema komentara.