Књижевност назива романтизмом онај период, кад је машта стварала витезе без страха и мане, са златним токама и белим перјаницама, на бесним коњима, у љутим бојевима — доба коме одговарају наше народне песме. Питао сам се често, да ли је наш народ заиста такав, и да ли заиста постоје и јунаци, који би остали идеални до краја и који би могли да заврше без и једне сенке људских негативних особина, или да изврше дела за која се не би могло рећи да су била јуначка зато што су њихови извршиоци били под морањем или обавезом да их изврше.
Ево нам у претходним странама тих јунака, ево нам их верно описаних. Даје нам се могућност да их посматрамо изблиза, да видимо такорећи сваку току на њима. И посматрајмо их добро, јер имамо много којечему од њих да се научимо. Наша отаџбина ће још требати таквих синова, таквих јунака.
Пропратили смо развој догађаја у нашој Отаџбини од повлачења наше Оперативне војске до њенога повратка, с њеним повратком до повратка Слободе. Да бацимо један укупан поглед на догађаје:
Пећанац се пребацује са Солунског фронта ради припремања четничке акције у непријатељску позадину — окупирану отаџбину — с тим да је отпочне када отпочну и отсудне операције. Скоро једновремено почиње и четничка акција по целој окупираној територији, као израз дубоко усађене љубави ка Слободи и огорчености против насиља завојевача.
Непријатељ повећава насиља и тиме повећава отпор. Четничке вође шире организацију и припремају устанак с циљем ослобођења нашег народа.
Огорчење против завојевача достиже врхунац када непријатељ покушава да заведе војну обавезу за наше сународнике.