У роману „Рајко од Расине“ Мијатовић приповеда о српском јунаку који у Крушевцу ослобађа из турског ропства Мађарицу Маргиту, па онда, лутајући са њом по Србији, на Вујан планини наилази на светогорца Теодосија, чувара крунског блага Немањића и Бранковића. Након објављивања ове приповести, 1892. године, било је безброј покушаја да се на подручју између манастира Вујан и старог византијског утврђења на Соколици, „митској планинини, пуној пећина, змија и извора“, уђе у траг скривеној ризници српских средњовековних владара, али то још увек никоме није пошло за руком.

1842. Рођен је српски политичар, економиста, дипломата, историчар и писац Чедомиљ Мијатовић, члан Српске краљевске академије, утемељивач Народне банке Србије, професор економије на Великој школи у Београду. После завршеног Лицеја у Београду студирао је политичко-економске науке у Минхену, Лајпцигу, Цириху и Бечу. Између 1873. и 1889. био је више пута министар иностраних послова и министар финансија. Као шеф српске дипломатије потписао је с Аустро-Угарском 1881. `Тајну конвенцију`, а као министар финансија увео је динар као новчану јединицу Србије и метарски систем мера. Одлучујуће је допринео изградњи железница у Србији и њеном укључивању у светске финансијске токове. Први је у Србији почео да систематски изучава привредну историју. После пада династије Обреновић 1903. напустио је Србију и отишао у Лондон, где је живео до смрти 1932.