• Novo

Prof. dr Vojislav Stoiljković - Lean transformacija Srbije

2.700 RSD
Porez je uključen

Republika Srbija se nalazi u teškoj ekonomskoj i socijalnoj krizi. Stopa nezaposlenih prelazi 25% aktivno radnog stanovništva. Poseban problem je što je broj mladih bez posla i perspektive, čak iznad prosečne stope nezaposlenih. Budžetski deficit raste iz meseca u mesec. Ljudi su jako zabrinuti i očekuju da se desi neka značajna promena koja će pokrenuti Srbiju u bolju budućnost. Vlada to obećava i sprema se da usvoji nove zakone koji će, kako kažu, omogućiti veće zapošljavanje i otvaranje novih radnih mesta. Ostaje samo problem što te mere ne mogu brzo da donesu rezultate u poboljšanju standarda. Zato je opravdano da se postavi pitanje: „Da li pored izmene zakonske regulative, koja treba da pokrene privredu Srbije, postoje i neki drugi putevi koji mogu da doprinesu tom cilju?“

Količina

 

Politika bezbednosti

 

Politika isporuke

 

Politika povraćaja

Izvod iz knjige LEAN TRANSFORMACIJA SRBIJE

7. Proces Lean transformacije Srbije

7.1 Zašto Lean transformacija Srbije

U projekte unapređenja proizvodnje i usluga bazirane na zelenim i Lean načelima Evropska Unija planira da uloži više od 100 milijardi evra do 2020. Zašto to radi Evropa? Zato što sledi pozitivno iskustvo drugih regiona u svetu, a pre svih Amerike i Japana.

Evropska unija je, takođe, u strategiji razvoja proizvodnje i usluga do 2020. godine među svoje najvažnije ciljeve postavila Lean, zelenu i čistu proizvodnju. Projekti poboljšanja su bazirani na zelenim i Lean principima i treba da smanje potreban ljudski rad, prostor, vreme realizacije posla, informacije i kapital. Pri tom postoji sinergija između Lean i zelene proizvodnje. Primenom Lean koncepta smanjuje se potrošnja resursa, kako osnovnog materijala tako i dodatnih resursa kao što su električna energija, voda, maziva… te time, dovodi do smanjenja štetnog uticaja procesa na okolinu (Sam Windsor, 2010).

Republika Srbija se nalazi u teškoj ekonomskoj i socijalnoj krizi. Stopa nezaposlenih prelazi 25% aktivno radnog stanovništva. Poseban problem je što je broj mladih bez posla i perspektive, čak iznad prosečne stope nezaposlenih. Budžetski deficit raste iz meseca u mesec. Ljudi su jako zabrinuti i očekuju da se desi neka značajna promena koja će pokrenuti Srbiju u bolju budućnost. Vlada to obećava i sprema se da usvoji nove zakone koji će, kako kažu, omogućiti veće zapošljavanje i otvaranje novih radnih mesta. Ostaje samo problem što te mere ne mogu brzo da donesu rezultate u poboljšanju standarda. Zato je opravdano da se postavi pitanje: „Da li pored izmene zakonske regulative, koja treba da pokrene privredu Srbije, postoje i neki drugi putevi koji mogu da doprinesu tom cilju?“ Odgovor je DA. Ako čitalac pročita 6. poglavlje u ovoj knjizi, videće da su mnoge države u svetu, koje već imaju zakone koji tek treba da se usvoje u Srbiji, potražile i taj drugi put, odnosno krenule su putem LEAN TRANSFORMACIJE.

Oporavak iz recesije za Srbiju će biti dug, spor proces. Zvaničnici, zaduženi za ekonomiju u Srbiji treba da razmotre sledeće:[1]

  1. Oporavak iz recesije i dalje će biti dug i spor. Izgleda da je recesija fundamentalno promenila navike potrošača. Vlada Srbije mora takođe da promeni svoje navike.
  2. Privatni biznis je ključ za povećanje prihoda Vlade i na bazi toga plaćanja za potrebne javnih službi.

Vlada ima samo dva osnovna načina da poveća svoje prihode. Jedna od metoda je podizanje poreza. Ovo se čini neodrživo u trenutnoj situaciji. Biračima je već povećan porez na vlasništvo nad nekretninama, kao i drugi porezi, a govori se i o obaveznoj taksi za TV pretplatu. Te mere mogu da stvaraju daleko manje prihode nego što je projektovano.

Drugi produktivniji način je da se pomogne preduzećima da napreduju i povećavaju zaposlenost, koja onda rezultira u višem zbiru ličnih i korporativnih poreza na dobit.

  1. Troškovi rada državne vlade su neodrživi. Država Srbija se već suočava sa deficitom budžeta od 1,7 milijardi dolara za 2014. godinu. Bez obzira na to da li ljudi veruju da su javni službenici nedovoljno plaćeni ili preplaćeni, sistem plata u državnoj službi mora biti reformisan (već se govori o platnim razredima).

To uključuje i druge troškove. U Lean državi će se zahtevati manje srednjih i vrhunskih menadžera kako bi se zadržalo više ljudi koji direktno pružaju usluge.

  1. Državna potrošnja na socijalna davanja i penzije raste po neodrživoj stopi, tako tvrde iz Vlade.
  2. Državi Srbiji je potreban veliki broj stranih investicija koje će pomoći očekivanom oporavku privrede u narednim godinama.

U međuvremenu, porez na dohodak treba da se reformiše i smanji, kako bi se podstaklo zapošljavanje. Ekonomske prognoze su često pogrešne – ili suviše visoke ili suviše niske – tako da je teško da država predvidi prihode u tačnosti 2% dve godine unapred.

Potrošači se trude da budu savesni pri kupovanima i u smanjenju duga. Preduzeća su takođe oprezna, želeći da osiguraju da će imati kupce pre nego što se povećaju zapošljavanje i proizvodnja.

Vlada se ponaša suprotno od ekonomskog poslovanja: potražnja za državnim službama raste kako ekonomija stagnira – sve je veći broj službenika u državnoj upravi. Govori se o cifri od preko 700.000. To ne mogu na duže staze da izdrže prihodi koje ima država.

Vlada mora da se prilagodi ovoj novoj stvarnosti, da uvede i postane Lean Vlada – Vlada u kojoj nema rasipanja novca poreskih obaveznika, kako su to već uradili potrošači i privatna preduzeća. To znači da se krene putem LEAN TRANSFORMACIJE SRBIJE.

Države u svetu već više godina sprovode Lean transformaciju. Zašto to rade? Odgovor je vrlo jasan: „Da bi smanjile ili eliminisale rasipanja iz procesa i tako smanjile budžetski deficit i obezbedile više sredstava za podsticaj investicija i razvoja.“ Ako su to već radile razvijene zemlje, Srbija treba da počne da uči od tih zemalja i da pokuša da takav pristup primeni i u svojoj državnoj upravi i lokalnoj samoupravi. Smanjenje plata u javnom sektoru i penzija će omogućiti mali predah, ali neće otkloniti korene uzroka koji dovode do nazadovanja Srbije u skoro svim oblastima:

  • Zdravstvo nam je već tri godine za redom na poslednjem mestu u Evropi.
  • Obrazovni sistem nam puca po šavovima.
  • Privreda je na kolenima.
  • Odnos prema životnoj sredini zabrinjavajući.
  • Kultura u jadnom stanju …

Šta treba i može da uradi Srbija u ovim okolnostima i da preokrene krivulju pada u krivulju rasta. Prvi zadatak je da pokrene PROMENU POSTOJEĆE KULTURE u LEAN KULTURU. Ovo je lako reći, ali je najteže ostvariti. Ipak, svako putovanje od 10.000 milja, kako kažu u Kini, počinje prvim koracima u pravom smeru. Dakle, prvo i najvažnije je biti efektivan. To znači odabrati i raditi pravu stvar. Na drugom mestu je biti efikasan. To znači uraditi pravu stvar sa najmanje napora, korišćenjem najmanje resursa, bez grešaka i za najkraće vreme. Da li je to moguće? Odgovor je DA. Moguće je biti efektivan, ali istovremeno i efikasan.

Nažalost, čini se da se u Srbiji pre nagrađuje ono što je efikasno, nego ono što je efektivno. Najbolja potvrda ovoga su poplave koje su se dogodile u Srbiji maja meseca ove godine. Svi su se pokrenuli da odbrane ugrožena mesta od poplave, i pri tome su bili efikasni. Nažalost, nije se postavilo pitanje: „Zašto je došlo do poplava?“ Izgovor „viša sila“ služi samo da se prikrije da odgovorni na vreme nisu radili prave stvari. Nisu bili efektivni! Da je svako radio prave stvari, makar i sporije od onih koji to rade brže, štete bi bile bar 10-to struko manje. A prave stvari su zahtevale da se svakog dana uradi malo poboljšanje, Kaizen poboljšanje kako to kažu Japanci. Kaizen poboljšanje je kontinualno poboljšanje od samo 0,1% koje svako može da uradi, na svakom radnom mestu, svakog dana. Za to poboljšanje nisu potrebna ulaganja, a na kraju godine bi se ostvarilo ukupno poboljšanje od najmanje 25%. Ogromno poboljšanje, bez ulaganja! To je zapravo korist koji donosi Lean transformacija. Nisu potrebne velike investicije, već da ljudi nauče da vide rasipanja i da iskoriste svoj potencijal da ta rasipanja smanje ili eliminišu.

Lean zahteva zapravo novi način razmišljanja – Lean razmišljanje. Do te promene se ne dolazi preko noći, jer je kultura ono što čini jednu naciju. U Srbiji je važilo godinama da „niko ne može da me plati toliko malo, koliko malo mogu da radim.“ Pored toga, postojeća kultura u Srbiji je slepa za otpad koji se baca na sve strane, zagađenu životnu sredinu, neuređen prostor u kome živimo, rasipanje energije na svakom koraku, nepotrebno rasipanje postojećih resursa i njihovo loše korišćenje i još mnogo toga.

Kultura je jedan od faktora koji utiče na način razmišljanja u Srbiji, kao i na ponašanje državnih uprava i lokalnih samouprava, ali i javnih i privatnih organizacija. Pored kulture, na organizacije utiču još dva bitna faktora: politički i tehnički. To znači da u organizacijama obično postoje, pored tehničkog sistema i sledeća dva sistema: jedan koji reflektuje autoritet na donošenje odluka (nazvan “politički” sistem) i drugi koji reflektuje kolektivne vrednosti i ubeđenja ljudi u organizacijama (nazvan “kulturni” sistem). Oba ova sistema mogu da prave smetnje u toku poboljšanja procesa. Specifične smetnje moraju biti identifikovane i eliminisane tako da ova dva sistema (politički i kulturni), zajedno postanu oslonac za poboljšanje procesa sprovođenjem Lean transformacije.

Ovde se postavlja pitanje: Koji od tri sistema koji utiču na organizaciju treba najpre transformisati. Odgovor je da je to tehnički sistem. Zašto tehnički sistem? Zato što tehnički sistem čine procesi koje realizuje jedna organizacija, bilo da je reč o organizaciji u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi, javnom preduzeću ili privatnoj kompaniji. Promenu procesa, posebno ako se očekuje da će ta promena doneti koristi za učesnike u procesu, ali i za one kojima služi proces, rado prihvataju zaposleni, posebno ako su i oni deo tima koji radi na poboljšanju procesa.

Politički i kulturni faktori su daleko teži za procenu i njihova transformacija zahteva drugačiju metodologiju i vreme. Remećenje političkog sistema organizacije, na početku procesa Lean transformacije, je zapravo ulaz u osinjak. U političkom sistemu organizacije postoji ustaljen odnos snaga i moći, koji se najčešće ne crpi iz dodatne vrednosti koju pojedinci obezbeđuju organizaciji, već iz podrške koju imaju od političkih stranaka, uticajnih pojedinaca, ili lobija koji stoji iza tih pojedinaca. Zato pokušaj da se naruši ustaljeni politički sistem u organizaciji može da dovede do tektonskih potresa, koji mogu da donesu više štete nego koristi za organizaciju.

Kada organizacija pokrene promenu tehničkog sistema, odnosno poboljšanje procesa koje realizuje, pojedinci koji su imali političku moć u organizaciji počinju da gube tu moć usled pojednostavljenja procesa i dokumentovanja standardnog rada. Tako više nije potrebno da se neko, ko ima političku moć u organizaciji, pita da li nešto treba ili ne treba da se uradi i na koji način. Ovo znači da se paralelno sa promenom tehničkog sistema kroz Lean transformaciju, zapravo u pozadini, dešava i promena političkog sistema organizacije. U krajnjem to vodi ka kulturnoj transformaciji organizacije i stvaranju Lean kulture – kulture koja ne trpi rasipanje i omogućava da se uradi više sa manje.

Odgovornost senior lidera u vođenju poboljšanja procesa je esencijalni segment pristupa implementaciji Lean transformacije. To je odgovornost koja ne može da se prenese na nekog drugog. To znači da je za rad ministarstva odgovoran ministar, za rad i funkcionisanje neke državne uprave ili lokalne samouprave odgovoran je načelnik te uprave, kao što je za funkcionisanje i stvaranje profita u privatnoj organizaciji odgovoran lider te organizacije. Ako je odgovornost na senior lideru, onda je to osoba koja treba i mora da pokrene Lean transformaciju, kako su to već učinili mnogi uspešni lideri u svetu.

Srbija nema vremena za čekanje. Srbija je propustila mnoge prilike da pokrene pozitivne promene, sve u očekivanju da će postojeći način rada doneti neka vidljiva poboljšanja. Pri tome se verovatno nije čulo za čuvenu izreku dr Deminga, Amerikanca koji je zaslužan za japansko ekonomsko čudo: „Ako radite kako ste do sada radili, dobićete ono što ste do sada dobijali.“

Vreme je sada i odmah da se pokrene, i u što kraćem roku, provede Lean transformacija Srbije, ako želimo da „preživimo“. U protivnom već su nam na vidiku mračni scenariji kroz koje prolaze neke države. Na to je davno upozorio čuveni CEO General Electrica Jack Welch rečima: „Uzmite sudbinu u svoje ruke, ili će vam je neko drugi uzeti“.

7.2 Šta je Lean transformacija

Svako želi da se transformiše, ali niko ne želi da se promeni.

Frederica Mathewes-Green

Lean transformacija je holistička primena i održavanje Lean principa, strategija i metodologija za svaki proces i sistem u okviru organizacije. Lean principi su zasnovani na visoko razvijenim tehnikama za smanjenje rasipanja i poštovanje ljudi koji rade u procesu. Ti principi su bili uspešni i efektivni u svakoj industriji u kojoj su primenjeni.

Lean transformacija obuhvata poboljšanje načina na koji se vrednost isporučuje kupcu. Za sobom povlači i eliminaciju aktivnosti koje ne dodaju vrednost i smanjenje vremena za izvršavanje operacija koje dodaju vrednost poslu. Da bi se to ostvarilo, neophodno je otkriti aktivnosti koje ne dodaju vrednost i preduzeti momentalne akcije da se iste eliminišu. To znači da ljudi treba na nauče da vide rasipanje. Prvi korak u Lean transformaciji je da ljudi vide rasipanje i postanu svesni da su to nepotrebni gubici za sve.

U središtu Lean koncepta je sistem zasnovan na ljudima. Uspeh bilo koje Lean transformacije zavisi od angažovanja svakog zaposlenog u procesu kontinuiranog poboljšanja poslovanja. Svi zaposleni moraju biti spremni i sposobni da reše sve složene probleme. Oni koji su na višim funkcijama, koji donose odluke koje utiču na sve, su najodgovorniji i oni imaju snagu i ovlašćenja da pokrenu promenu.

Svi zaposleni treba da prolaze obuke iz Lean koncepta i Lean alata. Takođe, zaposleni treba da izučavaju nove načine razmišljanja i ponašanja koje podržava razvoj Lean kulture, ili kulture kontinuiranog poboljšanja. Zaposleni treba da uče PDCA (Plan – planiraj, Do-uradi, CHECK – proveri, ACT – deluj) ciklus, koji je uveo dr Deming pedesetih godina prošlog veka, kao disciplinu koja drži sve organizacione procese zajedno i poboljšava ih na kontinuiranoj osnovi.

Lean transformacija je prepuna stvarnih životnih primera mapiranja toka vrednosti, kako Kanban može da reši probleme snabdevanja materijalom, kako Kaizen može dovesti do velikih poboljšanja preko noći, kako JIT – just in time oslobađa gomile novca vezanog u radu u procesu, kako se uska grla mogu eliminisati, a kako uključivanje u šampionski mentalitet u timovima može dovesti do povećanja produktivnosti i kontinuiranog poboljšanja bez zaustavljanja nakon inicijalnog Kaizen događaju (Bruce, 2010).

Lean razmišljanje može da transformiše državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao i javna preduzeća, što je već viđeno u privatnom sektoru u svetu. Zaposleni treba da imaju osećaj da se Lean oslanja na koncepte eliminisanja rasipanja kroz kontinuirana poboljšanja i da sve počinje sa jednostavnim pitanjem: “Gde grešim?

Uvođenje Lean transformacije u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi se često smatra teškim, jer se suočava sa izazovima koji su donekle složeniji od onih u privatnom sektoru. Ali logičan pristup sa osnovama poslovanja, u kombinaciji sa dobrim angažovanjem zaposlenih i drugih zainteresovanih strana, može pomoći u prevazilaženju ovih izazova. Ako Lean transformacija sledi temeljnu reviziju strategije i operativnih modela, može se pokrenuti pravi korak promene, pomažući Vladi Srbije da zadovolji rastuće zahteve i očekivanja građana dok istovremeno obezbeđuje efikasnije raspoređivanje oskudnih resursa.

Transformacija od tradicionalnog menadžmenta na Lean menadžment u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi zahteva:

  • Izgradnju kapaciteta za Lean transformaciju.
  • Strateško usklađivanje Lean napora i resursa unutar i između ministarstava u Srbiji: Uskladiti napore poboljšanja državnih i lokalnih samouprava sa vizijom i strategijom Srbije.
  • Negovanje kulturne promene da podrži Lean transformaciju: Prilagoditi Lean razmišljanje, alate i tehnike za operacije u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi Srbije.
  • Povećanje komunikacije da podrži Lean odgovornost, transparentnost i kulturne promene: Doprinos kako državna uprava i lokalna samouprava koriste Lean za isporuku vrednosti.

Lean transformacija, posmatrano na globalnom nivou, prolazi kroz tri faze (slika 7.1).

  • U prvoj fazi se definiše cilj da se eliminiše rasipanje iz odeljenja, što se postiže realizacijom Kaizen događaja.
  • Druga faza je sistematičnija. Definišu se i realizuju veliki Lean programi. Cilj je da se stvori sistem za kontinuirano eliminisanje rasipanja i stvaranje Lean kulture.
  • U trećoj fazi dolazi do DNA pomeranja. Postiže se transformacija organizacije i tako se obezbeđuje njen opstanak. Ova faza se karakteriše disciplinom, stabilna je i fokusirana dugoročno.

Tri faze Lean transformacije

Slika 7.1 Tri faze Lean transformacije

50 Kom.

Detalji

Format
B5
Broj strana
356
Pismo
Latinica
Povez
Broš
Godina izdanja
2017
chat Komentari (0)
Trenutno nema komentara.