Dragiša Vasić - Šta stariji očekuju od omladine
Posted by      03/18/2020 17:11:39     Odlomci    0 Comments
Dragiša Vasić - Šta stariji očekuju od omladine

Dragiša Vasić - Šta stariji očekuju od omladine

Dragi moji prijatelji,

Sa velikim zadovoljstvom odazivam se Vašoj želji da „Novoj Srbadiji” odgovorim na postavljeno pitanje: šta mi stari očekujemo od naše omladine.

O tome, šta se od Vas očekuje, imalo bi da se kaže više nego što je moguće u okviru jednoga članka, jer se u tom okviru može govoriti jedino o izvesnim našim željama.

Tako se ne može upustiti dublje u obrazloženja, moramo propustiti mnoga razmišljanja o našoj omladini posle ratova i preći preko teških i složenih uslova pod kojima se ona razvijala; kao što ne možemo ni dodirnuti sadašnje pojave ili događaje, važne za Vaša i Vaših drugova raspoloženja, a iz kojih crpite sve nove i nove mogućnosti misli i osećanja.

Da se odgovori na Vaše pitanje i da naši zaključci budu obrazloženi trebalo bi, utoliko pre, ispitati makar najvažnije pojave između dva velika rata. U jednom razmaku neočekivano kratkom, ali za sve to potrebno je više prostora.

Zato, ostavljamo ovo za drugu priliku i ograničavamo se samo na naše želje, koje su i naši snovi o tome: kakvi bismo hteli da budu oni koji dolaze posle nas i šta mi od njih očekujemo.

Osnovno u zadatku pred kojim se Vi nalazite jeste moralna obnova.

Ovo je najteži problem jer je naše društvo, iz mnogih uzroka, izloženo izuzetno teškoj, možda ozbiljnijoj nego ikad, moralnoj krizi. Ta je kriza izazvala neobičnu pometnju i vrlo žalosne nesporazume kako u shvatanjima javnoga dobra, tako i u pogledu ostalih između najvažnijih životnih problema. Postoje tzv. borci novoga duha, novih društvenih političkih formi, koji su, odbacujući staro stanje stvari ili preživeli poredak, odbacili, u isto vreme i moral, kao nešto što je sraslo i zajedničko sa odbačenim tradicionalnim formama ili zainteresovano spoljnim promenama ovih formi. Da bi stvorili novog čoveka, partizani ovoga novog duha učinili su sve da iščupaju najžilavije korenje staroga čoveka i baš ono koje društveni organizam hrani neophodnim i najzdravijim sokovima.

Ovo odbacivanje tradicionalnog morala, čija su osnovna pravila večna, osvetilo se, u prvom redu i u najvećoj meri, našem moralnom životu koji sve manje zna o moralnoj odgovornosti, kao i celom današnjem društvu koje se nalazi u rasulu, ali koje iščekuje da neko oživi njegove moralne potrebe i obnovi njegovu životnu snagu.

Ako je takav zadatak izvanredno težak, jer svuda sretamo samo nepokorne i obolele volje, to nikako ne znači da je on i neostvarljiv. Mi smo jedna živa i bodra, srčana i sposobna rasa, za koju se nije bez osnova reklo da je postala nekom vrstom revolucionarnog odabiranja, te ono što je nižoj prirodi nesavladljiva prepona, za nas to ne mora da bude. Eto zašto ou i naša nadanja u Vas bezgranična.

Da obnovite našu životnu snagu i da počnete lečiti naš moralni život potrebno je samo da ste čista srca. A čista srca jesu oni koji imaju jednu jedinu želju da se usavrše, i jedinu radost da pobede zlo. Samo sa takvim srcem morate pristupati svakom poslu, ne sumnjajući nikad u ishod Vaše aktivnosti. Ma šta preduzimali potrebno je da se, pre svega, upitate: ne kose li se Vaše ambicije sa onim što predstavlja opšti interes. Ne zaboravite nikad, da se iz ljubavi prema sebi stvaraju ove nesreće, svi jadi, sve bede na svetu. U svome životu ja sam video mnoge najbolje stvari da propadaju samo zato što su ljudi više voleli sebe nego što su voleli javni interes. I zato što je ovo dobro znao, Cvijić nas je i učio o istinskom patriotizmu i visokoj moralnosti. Svaki pojedinac, rekao je on, treba da ulaže najveće napore kako bi svoju zemlju učinio snažnom i velikom i taj patriotizam treba da uđe u krv, da bude deo njegovog života, ono što je i njegov život, kako bi se svaki javni rad vršio radi opšteg dobra i ničeg drugog i kako bi se narodna celina stavljala uvek ispred ličnih računa.

Eto to je jedna stvar.

Druga je ovo: Vaš je bitni zadatak da očuvate delo Vaših očeva. Ova zemlja, najdragocenija; najdraža, najskuplja na svetu, sva natopljena najčistijom krvlju i posejana kostima prvih i najboljih sinova, mora večno ostati naš prostor i nikad ničiji više. Da tako bude i ostane, njoj su potrebni vođi koji će iz nje, koja je veliko moralno čistilište i okrepljujuća stihija, crpsti njenu revolucionarnu snagu i disati samo njenim životnim organom, a zatim vođe pametne i oprezne.

Vi ne smete nikad zaboraviti šta je rekao Meterlink svojim zemljacima, a što doslovce vredi i za nas. A on je rekao: da ćemo ispasti bedni i da ćemo propasti ako ne budemo pametni i ako postanemo žrtve svoga poverenja, svoje naivnosti i svoje ljubavi. Treba da upamtimo i da nikad ne zaboravimo da smo dosad sve naše naivnosti plaćali preskupo i da ćemo svakog neprijatelja učiniti dobrim samo ako ga budemo razoružali.

I najzad, ostaje još nešto. Razvijajući svoje stvaralačke snage u miru, Vi se morate osposobiti za ono čime se danas najmanje možemo pohvaliti, za sistematski i za istrajan rad. O tome ću Vam reći samo ovo. Još pre ratova imali smo nauku (to isto vredi i za književnost) koja je bila naša narodna gordost i koju su na onu visinu podigli jedan Cvijić i Jovan Žujović, jedan Slobodan Jovanović, Mih. Gavrilović, Mihailo Petrović, Branislav Petronijević i mnogi drugi.

To je bila nauka koju su služili i za koju su kapali sveci u ćelijama. Ali ona ničeg zajedničkog nema sa onom koja je spala na to da radi za dnevnu potrošnju i koju liferuju tzv. naučni radnici koji su svoju karijeru postavili za životni problem, a na kraju nje, kao najveće delo, ostavljali svoje đačke radove, koji nose ime doktorska disertacija.

Vi morate ići onim prvim, uzvišenim, a ne drugim tragom, koji je nauku ponizio.

Share This Post :

Leave a Reply

* Name:
* E-mail: (Not Published)
   Website: (Site url withhttp://)
* Komentar:
Type Code