БЕСПЛАТНА ДОСТАВА ЗА СВЕ ПОРУЏБИНЕ ПРЕКО 3000 РСД НА ТЕРИТОРИЈИ СРБИЈЕ

Листа наслова по аутору Бранислав Нушић

Бранислав Нушић, мање познатији по правом имену Алкибијад Нуша, био је српски књижевник, мајстор комедије, писац романа, драма, прича и есеја, зачетник реторике у Србији и истакнути фотограф аматер. Био је одличан забављач шире позоришне и читалачке публике која му је увек била наклоњенија од критичара.

Током студија 1883. године, са само деветнаест година објавио је своју прву комедију „Народни посланик” . Нушић се борио у Српско-бугарском рату 1885. године. Револтиран што у погребној поворци Михаила Катанића, хероја овог рата, није био ни један државни званичник, написао је сатиричну песму „Два раба” за тадашње опозиционо гласило „Дневни лист“ и због тога осуђен на две године робије због исмевања српске монархије, а посебно краља Милана.

Нушић пише и у затвору, и то комедију „Протекција”, што је веома необично с обзиром да му је писање у затвору било забрањено. Међутим, знајући да управник цензурише његову пошту, Нушић је почео да пише свом измишљеном рођаку министру. Захваљујући оваквој довитљивости себи је обезбедио право на писање и непрекинуто стварање.

У току повлачења 1915. године, Нушић се прво морао одрећи незавршених рукописа, али како је стање бивало све теже, за собом је морао остављати и нека завршена дела, међу којима се нашло и „Сумњиво лице”. Ова драма је остављена на чување Арбанасу који је Нушићу дао „бесу“ да ће текст сачувати. Иако су током рата у Приштину упали Бугари и све спалили, па и сву Нушићеву заоставштину, Арбанас је одржао реч.

Нушић је од рата успео да спаси своја дела, али му је рат однео нешто много вредније – сина јединца. Страхиња Бан је у рат пошао као добровољац. Најпре тешко рањен, Бан се након зацељења рана вратио у ров и погинуо као један од 1300 каплара. Нушић никада није прежалио сина, а своја осећања исказао је у прозном делу „Деветстопетнаеста – трагедија једног народа”.

Бранислав Нушић био је изузетно плодан писац који је првенствено писао о људима и свему око њих. Најпознатији је по својим комедијама: „Протекција”, „Свет”, „Пут око света”, „Госпођа министарка”, „Народни посланик”, „Мистер Долар”, „Ожалошћена породица”, „Покојник”, „Др”, „Сумњиво лице”, „Не очајавајте никад” и романима: „Аутобиографија”, „Општинско дете” и „Хајдуци”. Писао је и драме: „Тако је морало бити”, „Јесења киша”, „Иза божијих леђа”, „Пучина”, „Кирија”, приповетке: „Политички противник”, „Посмртно слово”, „Класа”, „Приповетке једног каплара” и трагедије: „Кнез Иво од Семберије”, „Хаџи-Лоја”, „Наход”, „Хаџи-Ена”, док се данас све више скреће пажња на његов значај као теоретичара реторике.

Активни филтери

Контактирајте нас путем WhatsApp

Boxed:

Sticky Add To Cart

Font: