Иван Иванић - Маћедонија и Маћедонци

За свих дванаест година проведених у Солуну, Битољу, Скопљу, Приштини и Цариград, на лицу места сам читао све што је писано о Маћедонији и Маћедонцима и ту проверавао, да ли одговарају изнесена факта истини. Нажалост, морам одмах приметити, да многе ствари изнесене у радњама бугарских и страних писаца, не одговарају истини. Ове нетачности каткад долазе из тенденциозних побуда (код Бугара), а кад и кад и из недовољног и површног познавања ствари и незнања језика (код странаца). Ово ме је и навело, да приберем сва позната ми факта о Маћедонији и Маћедонцима и изнесем их пред српску читалачку публику исто онако верно, како сам их ја запазио. Књига је ова дакле плод мога дванаестогодишњег живљења, проучавања и путовања по Маћедонији. Ја сам у њу уложио дванаест најбољих година свога живота и сву љубав, која ме везује за онамошњи наш живаљ, те зато молим читаоце, да је они с оном пажњом и вером приме и прочитају, с каквом сам је ја писао. Немам жеља да ова моја радња буде убројена у научничке радове, од тога сам врло далеко. Бићу задовољан, ако из ње читаоци упознају ма и приближно Маћедонију у оној боји, у каквој сам је ја видео. Нисам шовинист иако ће се многима, може бити, учинити да јесам. Ово само онима, који Маћедонију познају из страних и бугарских извора, а нису у њој били. Међутим они, који Маћедонију добро знају, који су у њој живели, потврдиће, без сумње, да моја излагања одговарају стварности. Ево и моје исповести: све што сам о правој народности Маћедонаца написао, у то верујем, то је резултат мог дванаестогодишњег рада и живота у тој земљи.

Тврдо верујем, и опет на основу горњих чињеница, да су Маћедонци исто тако Срби, као што сам и сам и сви ми у слободним и неослобођеним српским земљама. Убеђен сам да нема неког нарочитог маћедонског народа словенске крви, нити га је било. Ми верујемо, и с основом, да су Маћедонци Срби, бугарски писци тврде, али сумњам да у истини и верују, да су Маћедонци Бугари. Може бити само једно од двога: или оно, што ми верујемо или оно, што Бугари веле; али маћедонске народности нема. То је само име једне области, али не и народа. О маћедонској народности у историји нема говора од после пропасти Александрове маћедонске државе; а то је још пре рођења Христова. Маћедонски народ, као засебна целина, јесте најновији проналазак политичара, а у провидној намери. Он би требао да служи као основа аутономној Маћедонији, која би се после, трагом Источне Румелије, претворила у бугарску провинцију. У другој и трећој књизи ове радње, с доказима ћу бранити ово своје гледиште.

У овој првој књизи су путописне белешке са мојих путовања по Маћедонији, заједно са географском, етнографском, историјском, статистичком и привредно-трговинском грађом предела, које сам пропутовао с напоменом, да ће најглавнији део те грађе бити опширније изложен у осталим двема књигама.