Živojin Mišić - Strategija
Posted by      03/14/2020 19:35:22     Odlomci    0 Comments
Živojin Mišić - Strategija

Živojin Mišić - Strategija

Izjutra 30. maja, Mišić je primio otvorenu depešu sa potpisom generala Atanackovića, u kojoj je stajalo: Zbog lične svađe i sukoba od prošle noći kralj i kraljica nisu više među živima; obrazovana je privremena vlada; s okružnim načelnicima i ostalim mesnim vlastima postarajte se da na vašoj teritoriji održite potpuni mir i poredak. Živojin je u vreme Majskog prevrata, kao lojalan oficir, savesno obavljao svoje dužnosti komandanta Drinske divizijske oblasti. Posle ubistva kralja Aleksandara Obrenovića, zaverenici su izabrali kneza Petra Karađorđevića za novog vladara. U tom periodu iz penzije je vraćen Radomir Putnik, unapređen u čin generala i postavljen za načelnika Glavnog generalštaba. Prilikom dolaska na novu dužnost postavio je uslov kralju Petru I da za pomoćnika dobije pukovnika Mišića.

Kao pomoćnik načelnika Glavnog generalštaba Mišić je Putniku bio desna ruka. Razrađivao je planove za koncentraciju trupa na gradnici prema Osmanskom carstvu. Živojin se na mestu pomoćnika zadržao vrlo kratko, od juna 1903. do marta 1904. godine. Početkom 1904. za ministra vojnog postavljen je Radomir Putnik a Mišić je postao zastupnik načelnika Glavnog generalštaba. Odlazeći na novu dužnost ministra vojnog, Putnik i Mišić su obavili razgovor o daljem radu.

Posle razgovora sa Putnikom, Mišić je u reči ohrabrenja poverovao, međutim ubrzo se ispostavilo da on neće dugo ostati na toj poziciji. Penzionisan je 24. marta 1904. godine, zaslugom zaverenika koji su izvršili Majski prevrat, a neformalno obrazloženje za penzionisanje bilo je da je: kao obrenovićevac morao da ode iz vojske. Zajedno sa njim su penzionisani još dva oficira. Nakon penzionisanja Mišića na mesto zastupnika načelnika Glavnog generalštaba došao je zaverenik i vođa tokom prevrata pukovnik Aleksandar Mašin.

Neočekivano i prerano penzionisan bez penzije, Živojin se našao u nezavidnom položaju. Obeležen kao crna ovca od strane zaverenika, svi su ga izbegavali. Čak i njegovi učenici sa Više škole Vojne akademije, su pored njega prolazili kao da ga nikad nisu znali. U vreme tog penzionisanja aktivnim oficirima je bilo zabranjeno da se razgovaraju sa oficirima odstranjenim iz vojske.

Uistinu mi je bilo vrlo čudnovato, a često i smešno, kako pojedini zavrenici — među njima i moji raniji đaci sa Više škole — ponašahu prilikom slučajnog susreta sa mnom. Obično bi zaturili kapu nazad, podizali glavu uvis i, sa zaturenim rukama unazad zvrždukali kao da me nikada nisu poznavali.

Preko praga Živojinove kuće nijedan oficir nije prešao dugi niz godina. Sa šestoro dece i bez para zapao je u materijalnu bedu, ali nije očajavao. Prodao je oba konja i prionuo je na posao da sredi spise sa svojih predavanja dok je bio profesor na Vojnoj akademiji. Posle četiri meseca iz štamparije Ljube Davidovića izašla je Mišićeva knjiga Strategija sa tiražom od 1.500 primeraka. Interesovanje za ovo delo bilo je ogromno pa je već prvih meseci rasprodato 1.250 primeraka, a ostatak je Živojin ustupio oficirskoj zadruzi uz procenat. Prodaja knjiga mu je donela zaradu od 20.000 dinara pa je popravio materijalni položaj za naredne dve godine. Sa grupom takođe penzionisanih oficira i jednim doktorom je otvorio štampariju ali kako su oni svi od strane zaverenika bili obeleženi i na lošem glasu gotovo niko nije ušao u njihovu štampariju da izda neku knjigu. Zbog toga je ovaj posao propao, pa je Mišić zapao u još veće dugove.

*

Rat nije ništa drugo do jedan dometak u celom čovečanskom životu sveopšteg zakona borbe za opstanak, a taj zakon borbe za opstanak opredeljuje život i razviće celog organskog sveta. U najviše slučajeva pobeda nije proslavljanje samo grube sile, već ona ima i veći značaj:
„Istorija ratnih pobeda istovetna je sa Istorijom građanskom, t. j. sa pobedom u razviću u istorijskom progresu. Vojska i rat jesu onaj specijalni organ, i ona specijalna funkcija, pomoću koje jedna viša kultura pobeđuje drugu nižu. No toj formalnoj i javnoj pobedi još će dugo prethoditi tajna i istinita pobeda. Evo dakle i cele tajne međunarodne borbe za opstanak: U njoj žive bolji na račun gorih, “ — veli ruski filosof — sociolog Stronin.

***

Naposletku, mladim narodima, sposobnim za kulturu, trebaju pijace za prodaju njihovih proizvoda, potrebuju svetske trgovačke putove u cilju svakovrsnih veza i odnošaja sa starijim kulturnim narodima, i t. d. Stariji kulturniji narodi, gospodari svetskih pijaca i puteva, u početku rado prihvataju u svoje trgovačke zamke nove narode i mlade države, ali ih docnije postepeno sebi podčinjavaju i podjarmljuju, čim osete u njih jačeg života i u opšte poleta. Mlad pak i bujan narod, čim oseti stran neopravdan pritisak, počinje da se meškolji, i da traži potrebnu nezavisnost u pogledu svoga državnog bića, a to opet ne godi gospodarima, i onda eto sukoba.
Popustiti u ovim pitanjima starijoj kulturnijoj državi, znači svoje naseljenje lišiti novčanih zarada svoga trudnog i mučnog rada, znači, ni više ni manje, ukratiti mu materijalna sredstva kulture. Eto dakle pitanja života i smrti, čije rešenje nemoguće je raspraviti bez borbe — rata.
Rat dakle leži u prirodi ljudskoj. Borba se vodi ili protiv spoljašnjih napasti ma koje vrste, protivu organizma nekog drugog roda, ili na posletku protiv organizma istog roda. Na borbi se osniva več- nost prirode. Prirodni zakon borbe za opstanak tra- jao je i trajaće kroz sva vremena ljudskog života, i teško da će ga nestati kad god. „I kad ne bi bilo rata, čovečanstvo bi ga moralo stvoriti“ kazao je Kant, čuveni nemački filosof.
Ali rat je i neohodno potreban za ljudsko razviće, jer nijedna pojava u ljudskom životu nije imala toliko uticaja na ljudsko razviće kao rat. Nigde nije toliko upotrebljena čovečja fizička, moralna i intelektualna snaga kao u ratu; na oltar ratni prinosilo je čovečanstvo i svoja najsvetija dobra.
Kao god što bura raznosi staloženi prah i čisti atmosferu, tako isto i rat razgoni nesnosno i učmalo stanje u životu ljudi i naroda; iz ruševina i pustoši ratnih niče nov, svežiji i snažniji život, te tako rat otklanja mekuštvo i mrtvilo, koje inače mora da nastupi u životu ljudi dugog mirnog vremena. Nema sumnje, da će i u buduće kao i do sada moralne posledice ratova biti zavisne od oblika, u kom se rat javi, od ishoda, kako se svrši, i od vremena, kad se događa.
„Rat razvija, neverovatno brzo, sve moralne, materijalne i duševne osobine ljudi i naroda; on razvija plemenite strasti i osećanja, kao što su: otačastvoljublje, slavoljublje, požrtvovanje, odanost, sažaljenje i druželjublje; iz njega potiču sve vrline junaštva. Ali rat, u isto vreme, skida i lažnu masku ljudske i državne veličine, obelodanjuje njihovu slabost i pokvarenosti, i iznosi ih u svoj nagoti njihnoj.“

Pages from Zivojin Misic - Strategija_Page_1

sajt

Share This Post :

Leave a Reply

* Name:
* E-mail: (Not Published)
   Website: (Site url withhttp://)
* Komentar:
Type Code