• Dostupno samo putem interneta!
  • -30%
  • Novo

dr Jovan Erdeljanović - Srpska narodna jela i pića

500 RSD
350 RSD Uštedite 30%
Porez je uključen

Zbirke o našim narodnim jelima, koje su štampane u ovoj knjizi Etnografskog Zbornika Srpske Kraljevske Akademije Nauka, predstavljaju nam jednu znatnu stranu narodnog života: način narodnog ishranjivanja, vrste narodnih jela i veštinu u njihovu pripravljanju, do koje je narod došao nešto svojim iskustvom u nebrojenim stolećima u prošlosti a nešto primajući tuđe i prilagođavajući ga svojim prilikama i potrebama. Zato su nam ovi opisi, kao i svi radovi ove vrste, dobro došli. Oni će pored naučne imati bez sumnje i praktičnu vrednost, jer mogu našem svetu poslužiti u mnogom pogledu i kao pouka.

Količina

Poslednji put kada je ova knjiga dodata u korpu: 16. 03. 2020.

 

Politika bezbednosti

 

Politika isporuke

 

Politika povraćaja

Zbirke o našim narodnim jelima, koje su štampane u ovoj knjizi Etnografskog Zbornika Srpske Kraljevske Akademije Nauka, predstavljaju nam jednu znatnu stranu narodnog života: način narodnog ishranjivanja, vrste narodnih jela i veštinu u njihovu pripravljanju, do koje je narod došao nešto svojim iskustvom u nebrojenim stolećima u prošlosti a nešto primajući tuđe i prilagođavajući ga svojim prilikama i potrebama. Zato su nam ovi opisi, kao i svi radovi ove vrste, dobro došli. Oni će pored naučne imati bez sumnje i praktičnu vrednost, jer mogu našem svetu poslužiti u mnogom pogledu i kao pouka.
Pripremajući po nalogu Srpske Kraljevske Akademije Nauka ove dve zbirke za štampu, ja sam u svakoj od njih zadržao onaj raspored, koji je dao sam pisac. — Stanoje Mijatović je svoj opis narodnih jela (sa prilogom o pićima) u Levču i Temniću podelio na grupe prema glavnim sastavnim delovima narodne hrane i kod svakog od njih opisao jela, koja u tu grupu spadaju. Možda bi se kome učinio bolji drukčiji raspored: po vrstama narodnih jela. Ali je bilo nemogućno menjati piščev raspored bez osetne štete po njegov rad. Zato sam zadržao njegovu podelu, a da bi se ipak imao lak pregled svih opisanih jela, istakao sam svuda i zasebne natpise pred opisom svakog pojedinog jela. — Luka Grđić-Bjelokosić je opisao srpska narodna (ali ne samo seoska, nego i varoška) jela u Hercegovini i u Bosni u nekoliko manjih, zgodno izdvojenih odeljaka (zimnica; mrsna slana jela; mrsna slatka jela; posna slana i posna slatka jela) i u svakom je izneo pojedina jela po azbučnom redu. Na taj način je njegov rad već po sebi bio dovoljno pregledan, te se u tom pogledu nije imalo šta menjati.
Mijatović je napisao svoj rad književnim jezikom ističući samo zasebne narodne nazive. Grđić je pak napisao sve čistim narodnim jezikom, samo što su mu se na više mesta u izrazima ili u stilu potkrale pogreške rđavog književnog jezika, naročito germanizmi. Ispravivši sve te pogreške ja sam zadržao i mnoge osobine Grđićeva stila, za koje mislim da su narodne, i osim toga i mnoge oblike, koji nisu književni nego samo govorni.
U Grđićevu radu imaju i opisi o građenju sveća i sapuna. Ma da oni ne spadaju u zbirku o jelima, ipak ih nisam izostavio zbog njihove vrednosti, naročito zbog karakterističnih narodnih naziva, kojima obiluju. Samo sam udesio, da se štampaju sitnim slogom ispod glavnoga teksta.
Kad izuzmemo rad dr Sime Trojanovića („Starinska srpska jela i pića″ u Etnografskom Zborniku, knjiga II), u kome ima građe iz najvećeg dela srpskog naroda, onda su ovo prve zbirke o našim narodnim jelima (i pićima) u pojedinim krajevima. Zato štampanje ovih zbiraka može imati i još jednu dobru stranu. One mogu ispitivačima poslužiti kao ugled za proučavanje u drugim srpskim oblastima. Ispitivač se može poslužiti bilo metodom prve bilo metodom druge zbirke, kako mu je zgodnije. U svakom slučaju pak valjalo bi da je dobro upoznat s ovim prvim zbirkama, te da jela i pića, koja su u njima već opisana, ne opisuje u svojoj zbirci, izuzevši ako ima da istakne štogod, što je u njegovu kraju drukčije.
Onima koji bi se prihvatili ovoga posla, naročito preporučujem, da tragaju za onim načinima u gotovljenju jela i pića, koji su vrlo prosti ili starinski, te su se ili već sasvim ivgubili i samo ih možda pamte stariji ljudi ili se njima služe jedino pastiri, radnici, sirotinja i sl.

dr Jovan Erdeljanović
docenat na univerzitetu

96 Kom.

Detalji

Format
A5
Broj strana
190
Pismo
Ćirilica
Povez
Broš
Godina izdanja
2020
chat Komentari (0)
Trenutno nema komentara.