Листа наслова по аутору Бранислав Нушић
Бранислав Нушић, мање познатији по правом имену Алкибијад Нуша, био је српски књижевник, мајстор комедије, писац романа, драма, прича и есеја, зачетник реторике у Србији и истакнути фотограф аматер. Био је одличан забављач шире позоришне и читалачке публике која му је увек била наклоњенија од критичара.
Током студија 1883. године, са само деветнаест година објавио је своју прву комедију „Народни посланик” . Нушић се борио у Српско-бугарском рату 1885. године. Револтиран што у погребној поворци Михаила Катанића, хероја овог рата, није био ни један државни званичник, написао је сатиричну песму „Два раба” за тадашње опозиционо гласило „Дневни лист“ и због тога осуђен на две године робије због исмевања српске монархије, а посебно краља Милана.
Нушић пише и у затвору, и то комедију „Протекција”, што је веома необично с обзиром да му је писање у затвору било забрањено. Међутим, знајући да управник цензурише његову пошту, Нушић је почео да пише свом измишљеном рођаку министру. Захваљујући оваквој довитљивости себи је обезбедио право на писање и непрекинуто стварање.
У току повлачења 1915. године, Нушић се прво морао одрећи незавршених рукописа, али како је стање бивало све теже, за собом је морао остављати и нека завршена дела, међу којима се нашло и „Сумњиво лице”. Ова драма је остављена на чување Арбанасу који је Нушићу дао „бесу“ да ће текст сачувати. Иако су током рата у Приштину упали Бугари и све спалили, па и сву Нушићеву заоставштину, Арбанас је одржао реч.
Нушић је од рата успео да спаси своја дела, али му је рат однео нешто много вредније – сина јединца. Страхиња Бан је у рат пошао као добровољац. Најпре тешко рањен, Бан се након зацељења рана вратио у ров и погинуо као један од 1300 каплара. Нушић никада није прежалио сина, а своја осећања исказао је у прозном делу „Деветстопетнаеста – трагедија једног народа”.
Бранислав Нушић био је изузетно плодан писац који је првенствено писао о људима и свему око њих. Најпознатији је по својим комедијама: „Протекција”, „Свет”, „Пут око света”, „Госпођа министарка”, „Народни посланик”, „Мистер Долар”, „Ожалошћена породица”, „Покојник”, „Др”, „Сумњиво лице”, „Не очајавајте никад” и романима: „Аутобиографија”, „Општинско дете” и „Хајдуци”. Писао је и драме: „Тако је морало бити”, „Јесења киша”, „Иза божијих леђа”, „Пучина”, „Кирија”, приповетке: „Политички противник”, „Посмртно слово”, „Класа”, „Приповетке једног каплара” и трагедије: „Кнез Иво од Семберије”, „Хаџи-Лоја”, „Наход”, „Хаџи-Ена”, док се данас све више скреће пажња на његов значај као теоретичара реторике.
6 наслова.
Активни филтери
Контактирајте нас путем WhatsApp