Листа наслова по аутору Александар Ђурић

Александар Д. Ђурић (1891-1975), адвокат, писац и преводилац, био је припадник оне генерације, која се, поред свих недаћа, храбро и поносно изборила за ослобођење Србије, вођена великим идеалима. Као студент, добровољно ступа у Српску војску и активно учествује у ослободилачким ратовима Србије 1912-18. године. На Мачковом камену 1914. тешко је рањен. Опорављен од рана, са војском је прешао Албанију и искрцао се на острво Крф. У то време се на Крфу вршио одабир наших официра за упућивање у Русију, да прихватају добровољце, који су из аустроугарске војске прелазили на српску страну. Он се добровољно пријавио и био одабран за ту мисију. После Октобарске револуције, као командир чете у Првој југословенској дивизији, путује са војском на исток, возом, преко Сибира до Манџурије, затим бродом око Индије, преко Суеца и Средоземног мора до Грчке, где учествује у пробоју Солунског фронта 1918. године са својом дивизијом.

Александар Д. Ђурић (рођен у Пожаревцу 1891., преминуо у Београду 1975.), адвокат, писац и преводилац, имао је изузетну биографију. Био је припадник оне генерације, која се, поред свих недаћа, храбро и поносно изборила за ослобођење Србије, вођена великим идеалима. Као студент, добровољно ступа у Српску војску и активно учествује у ослободилачким ратовима Србије 1912-18. године. На Мачковом камену 1914. тешко је рањен, али је прездравио, са војском прешао Албанију и искрцао се на острво Крф. С обзиром на здравствено стање, додељено му је да обавља канцеларијски посао. У исто време се на Крфу вршио одабир наших официра за упућивање у Русију, да прихватају добровољце, који су из аустроугарске војске прелазили на српску страну. Он се добровољно пријавио и био одабран за ту мисију. После Октобарске револуције, као командир чете у Првој југословенској дивизији, путује са војском на исток, јер другачије није могло, преко Сибира до Манџурије, затим бродом око Индије, преко Суеца и Средоземног мора до Грчке, где учествује у пробоју Солунског фронта 1918. године са својом дивизијом. Када је предложен за одликовање Карађорђевом звездом, одрекао се тог високог признања у корист других официра, сматрајући да је то њима потребније ради напредовања у војној каријери.

Његови верни записи из ових тешких и трагичних времена налазе се у четири ратна дневника:

  • СТРАШНА ГОДИНА, издала Српска књижевна задруга 1935. и наградила Српска краљевска академија наука

(ратни дневник 1914.год.)

  • БЕЗ ОТАЏБИНЕ, издао А. Поповић, Београд, 1936.

(ратни дневник 1915.год. – прелазак преко Албаније)

  • КА ПОБЕДИ, издао Геца Кон 1938. и наградила Српска краљевска академија наука

(ратни дневник 1916.-1918.год. – пробој солунског фронта)

  • ДЕВЕТСТО ДВАНАЕСТА, издао Геца Кон, Београд 1940.

Зорана Ристић, дипл.инж.арх.

унука писца

Активни филтери

Контактирајте нас путем WhatsApp

Boxed:

Sticky Add To Cart

Font: