Војвода Радомир Путник - Служба Ђенералштаба II - Служба у ратно доба

vojvoda Radomir Putnik - Služba Đeneralštaba II - Služba u ratno doba

Репринт издања 1899. године

Војвода Радомир Путник је 1888. године заузимао позицију начелника Оперативног одељења Главног Ђенералштаба, на овој одговорној функцији имао је већи утицај на решавање проблема организације војске. Током 1889. године унапређен у ђенералштабног пуковника. 1890. године био је постављен за помоћника начелника Главног Ђенералштаба и професора на вишој Војној академији, на којој је предавао тактику и ђенералштабну службу. Исте године објављено је дело Служба Ђенералштаба I – Служба у мирно доба.

После абдикације краља Милана у корист свога сина краља Александра и доношења новог устава, како то обично у Србији бива, партијашење је јаче захватило све ћелије српског друштва па тако и војску. Војвода Радомир Путник био је одан круни, али никада се на хијерархијског лествици успињао улагивањем краљевима, ни Милану ни Александру. Било је официра којима је улагивање било главно оруђе за напредовање. Такво Путниково држање краљеви су сматрали за антидинастичко стога је 1893. године смењен за места помоћника начелника Главног Ђенералштаба, постављен на чело испитне комисије за чин мајора.

После наводног учествовања у Чебинчевој завери (Михаило Чебинац 1894. бива ухапшен приликом преласка у Аустроугарску, у торби је нађено писмо за Петра Карађорђевића и свеска у којој је било записано име Радомира Путника), бива пензионисан.

Након пензионисања, војвода Радомир Путник посветио се раду на другој књизи Служба Ђенералштаба – Служба у ратно доба, јер је веровао да ће тиме допринети развоју војне вештине у Краљевини Србији, а и да ће му уједно и омогућити додатну зараду зарад издржавања своје породице. Додатно припремао је хонорарно капетане за полагање мајорског испита. 1899. године излази други део његовог дела Служба ђенералштаба – Служба у ратно доба, које је чак и Ђенералштаб препоручивао официрима.

После неуспелог Ивандањског атентата на краља Милана, војвода Радомир Путник се сели у Ријеку. У отаџбину се враћа 1903. године после Мајског преврата и бива реактивиран у војну службу са чином генерала, исте године бива постављен на место начелника Главног Ђенералштаба.