Јован Радонић у капиталном делу Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века даје једну од најдетаљнијих и најдокументованијих анализа односа Римске курије према јужнословенским просторима у раздобљу од више од три века. Ослањајући се пре свега на грађу из ватиканских архива, папске преписке, извештаје нунција и мисионара, Радонић реконструише дуготрајну, систематску и добро организовану политику Рима усмерену на верско, политичко и културно преобликовање ових земаља.

Књига показује да покатоличавање није било спонтан или искључиво духовни процес, већ сложен механизам у коме су се преплитали интереси папства, Хабзбуршке монархије, Млетачке републике и локалних елита. Посебна пажња посвећена је деловању унијатске политике, улози мисионарских редова, притисцима на православно свештенство и покушајима институционалног потчињавања српског и шире православног становништва.

Радонић не пише полемички, већ хладно, архивски прецизно, дозвољавајући да сама документа говоре. Управо у томе лежи тежина ове студије: у чињеници да она не износи претпоставке, већ реконструише намере, планове и методе Римске курије на основу њених сопствених извора. Пред читаоцем се открива слика дуготрајног притиска који се одвијао кроз администрацију, дипломатију, школство и црквену организацију са далекосежним последицама.