Гргур Јакшић родио ce y Чачку 21. фебруара 1871. Филозофски факултет je свршио y Београду (1891), a затим je (1893) постао наставник y гимназији. У Паризу ce, као државни питомац, одао ближем проучавању савремене историје. Може ce рећи да ce он отада посветио историји српског народа и одбрани српских и југословенских интереса.

Гргур Јакшић je докторирао на Сорбони, 1907, својим делом Европа и Васкрс Србије, које je одмах привукло пажњу како наших тако и француских историчара. Његове студије о Акерманској конвенцији, Тајној конвенцији, Абдикацији краља Милана, Новчаним невољама краља Милана, Босни и Херцеговини на Берлинском конгресу, Покушају анексије Босне и Херцеговине (1882 —1883), овај последњи рад y сарадњи са Војиславом Ј. Вучковићем, заснивају ce на неискоришћеној архивској грађи и одличном познавању како наше националне тако и опште дипломатске историје. Још необјављени радови: Француски документи о Првом и Другом српском устанку (1804 —1830), Дневник Albert-a Malet-a. (1893 —1894) и Спољна политика кнеза Михаила плод су сарадње Јакшића и Вучковића. Свака дубља анализа и суд о објављеним и необјављеним радовима професора Јакшића, као и збиркама докумената које je он издао (Преписка Илије Гарашанина, књ. I, 1893 —1849, и Писма Филипа Христића Јовану Ристићу, 1868—1880) јасно би указали да ћe и будући историчари тешко моћи мимоићи његова разматрања и запажања, увек саздана на провереним документима.