Записи Јеврема Грујића јесу сведочанство једног од најумнијих и најодговорнијих делатника српске јавне службе у добу када су се у Србији ломиле државне установе, а политичка мисао тек излазила из оквира личне власти и самовоље. Ови записи обухватају време уочи Светоандрејске скупштине и износе пред читаоца унутрашње прилике српске државе, борбе међу политичким првацима и напоре оних који су настојали да уместо воље појединца утврде владавину закона.

Грујић пише као непосредни учесник и као човек дубоке политичке свести, без улепшавања и без накнадне памети. Његово казивање открива скривене токове јавног живота, саветовања, отпоре и колебања, као и моралну тежину одлука које су одређивале судбину државе. У овим записима не тражи се оправдање, већ истина; не подилажење времену, већ одговорност пред историјом.

Ови записи чине целину састављену од личних бележака, сећања и разматрања, насталих у непосредној близини описаних догађаја. По начину излагања и по грађи коју доносе, они осветљавају поједине прилике и људе српског јавног живота тога времена, те омогућавају потпунији увид у политичка кретања и расположења уочи Светоандрејске скупштине. Као такви, представљају значајну допуну познатим изворима и сведочанство једног савременика који је у тим збивањима и сам учествовао.

Што се тиче политичког рада Јеврема Грујића у времену од 1854. до 1858. године, он је у том раздобљу стајао у тесним везама с Илијом Гарашанином. Гарашанин, који је радио на збацивању кнеза Александра Карађорђевића, поверио је ту своју намеру Грујићу и задао му да састави акт оптужбе против кнеза. Грујић је тај акт написао, а Гарашанин га је потом доставио француском консулу. По свој прилици, то је било почетком 1858. године, пре доласка Етем-паше.

Грујић у својим мемоарима није изложио целовит приказ сопствених доживљаја из времена од 1854. до 1858. године. Он је, међутим, сакупио поједине забелешке, настале у разна времена, о своме раду у законодавним комисијама, о важнијим саветским седницама којима је присуствовао, као и о разговорима с појединим политичким људима. Забелешке о раду у законодавним комисијама данас не могу имати већег интереса, али забелешке о политичким расправама у Савету и о његовим разговорима с истакнутим јавним делатницима могу, без сумње, представљати користан прилог за историју српске државе у XIX веку.

Те забелешке излажу се овде хронолошким редом. На крају је придодат и Грујићев акт оптужбе против кнеза Александра Карађорђевића.

Грујић у другом тому излаже збивања и приказ сопствених доживљаја у току Светоандрејске скупштине иако је сам период кратак, свега три месеца, ипак се догодило пуно узбудљивих догађаја на самом путу српског парламентаризма и демократије.

Грујић у трећем и најобимнијем тому излаже збивања од другог доласка Обреновића на власт као и околности и догађаје у српско-турским ратовима и на Берлинксом конгресу.