Prodaja! Tasa Milenković - Tasin dnevnik I-II Pogledaj veće

Dostupno samo putem interneta!

Tanasije Tasa Milenković - Tasin dnevnik I-II

Novo

Format: A5
Broj strana: I knjiga - 638
                   II knjiga - 567
Pismo: Ćirilica
Povez: Tvrd
Godina izdanja: 2018

Detaljnije

488 Stavke

1 848,00 RSD

-30%

2 640,00 RSD

Add to wishlist

Više informacija

Tasa Milenković - Tasin dnevnik I-II 1850 - 1918

Dnevnik prvog srpskog učenog policajca

Tanasije-Tasa Milenković bio je pravnik, književnik, autor prvog srpskog kriminalističkog romana «Ponoć ili grozno ubistvo na Dorćolu» i načelnik policije. Prema zabelešci visokog policijskog činovnika Vase Lazarevića iz 1911. godine, u zimu 1878. na zahtev ruske vlade, predsednik ministarstva, Jovan Ristić, stavio je Milenkovića ruskom poslanstvu na raspoloženje. Kao carsko-ruski činovnik, Tasa je putovao u Rusiju. Na zahtev upravnika Beograda, vraćen je za prvoga sekretara u glavnu policiju, gde je dugo bio član policije. Sve naredbe i raspisi u cilju osiguranja saobraćaja i lične bezbednosti, potekle su iz njegovog pera.

U glavnjači (apsani) jedva se nazire. Toplo kao u amamu. Gadni zadah da zadavi. Po širokome krevetu, s kraja na kraj sobe, puno dečurlije — kesaroša i skitnica. U sredini njihovoj „Lepi Mile” opružen na leđima. Više glave mu čkilji apsanska lampa. On u licu bled ispijen, oči velike otvorene, svetle. Telom ni da krene. . . Pipnem mu čelo — da izgori. Sav u vatri. Naredih, da ga žandari na ćebetu iznesu na čist vazduh u dvorište.
Ovim rečima, pravnik, književnik, autor prvog srpskog kriminalističkog romana i načelnik policije Tanasije Tasa Milenković započinje svoju autobiografsku priču „Poslednji osmeh“  iz 1885. godine. U svojim autobiografskim beleškama štampanim pod naslovom „Tasin dnevnik - zapisi prvog srpskog policajca“ beležio je šta se sve dešavalo na dvoru i oko dvora u ondašnjem Beogradu, uključujući i pripremu zavere koja će dovesti do surove likvidacije kraljevskog para u Majskom prevratu 1903. Nekoliko dana uoči prevrata obavestio je Aleksandra Obrenovića o zaveri i dao mu imena oficira koji u njoj učestvuju, ali mu kralj nije poverovao.
U autobiografskom spisu „Oficirska zavera“ (predznaci 29. maju) Tasa piše:
„Prvi glas o oficirskoj zaveri protivu Kralja Aleksandra pao je o Božiću 1901. . .“
„Sutra dan, na običnom raportu u Dvoru, Kralj je naredio Upravniku Beograda samo ovo:
Dostavljeno mi je  - rekao je Kralj. . . da su neki oficiri na višem kursu, a naročito ... i ... sklopili kakvu zaveru protiv mene. Po onome kako je to otkriveno Antoniću, meni ta zavera pre izgleda na kakvu detinjariju. Neko, koga su imenovani oficiri nudili u svoje društvo, prokazao je, da postoji zavera protivu mene, ali zbog čega i u kojoj celji, ni sami zaverenici ne znaju. . . Kada su ovoga ponudili da u njihovo društvo uđe, i kad ih je ovaj zapitao: šta nameravaju sa mnom učiniti — oni su odgovorili: da to još nisu odlučili, već da će to rešiti, kada se što više zaverenika u zaveru angažuju. . . Tako se zavere ne sklapaju. . . Možda je to kakva spletka. . . Nego vi opet možete obratiti pažnju na ove pojave. . .
Na zvaničnom sajtu BIA, Tasa Milenković navodi se kao drugi u istoriji rukovodilac preteče ove organizacije, Odeljenja za poverljive policijske poslove, od 1900. do 1901. godine.

Deo iz Tasinog dnevnika - Napuštena deca 1879

Godine 1879., odmah posle srpsko - turskih ratova, u Beogradu se, kao obično što to biva posle ratovanja i u drugom svetu, namnožiše skitnice i kradljivci.
Prestonica se napuni manguparije. Otkud da beše koji skitnica i kesaroš — sve se to sjuri u Beograd. Gde je koja majka sina izgubila, tu da ga nađe.
...
Jedva da prođe dan dva — pa su tek po štogod „nepoznati lopovi” u varoši predigli. Kako koji dan, raporti članova kvartovnih behu sve puniji. I šta sve nisu krali. ...
I kvartovi preduzeše potere. Danas uhvatiše jednog, sutra drugog lopova. Za nedelju dana beše ih — čitava družina. Puna apsana — ali sve sama deca. Najstarijem među njima jedva da beše šesnaesta. A beše dece i od 10 godina.
Šta da se radi sa njima?. . . Što beše za kaznu — kaznilo se. Ali šta da se čini sa onim mališanima? Meni, kao ondašnjem sekretaru u Upravi, ova deca zadadoše najviše brige.
Da spasem decu od očevidne moralne propasti, činio sam pokušaje od svake ruke. Neku od njih sam davao u štampariju Svetozara Nikolića, da se tamo nauče štamparskom poslu. Poneko od njih bilo je dobro, te me poslušalo, popravilo se i ostalo na zanatu, da posle postane svoj gazda i dobar štampar. Ali bilo je od ove nesrećne dece i takvih, da se neko vreme pritaji u Svetozara, pa kad uluči priliku, zdipi slova ili kakvu stvar iz štamparije pa umakne.

Kritike

Napišite kritiku

Tanasije Tasa Milenković - Tasin dnevnik I-II

Tanasije Tasa Milenković - Tasin dnevnik I-II

Format: A5
Broj strana: I knjiga - 638
                   II knjiga - 567
Pismo: Ćirilica
Povez: Tvrd
Godina izdanja: 2018

Napišite kritiku

Kupci koji su kupili ovaj proizvod su takođe kupili: