Хиландар, у старијим списима и Хилендар (грч. Χιλανδαρίου) је српски манастир који се налази у северном делу Свете горе Атонске (грч. Аγιоν Оρоς), државе православних монаха која постоји више од хиљаду година. Света гора је смештена на Атосу (грч. Аτоς), трећем краку полуострва Халкидики у северној Грчкој, а манастир се налази на 2,5 километара од мора.

Име манастира Хиландар потиче од имена његовог оснивача, грчког монаха Георгија Хеландариоса, међутим занимљиву легенду о пореклу имена манастира доноси нам др Владан Ђорђевић у трилогији Цар Душан.

Одломак из треће књиге трилогије Владана Ђорђевића - Цар Душан:

Пут је водио уз брдо, местимице врло стрмо, тако да су стари игумани брзо осетили потребу да се мало одморе.

— На ономе пропланку, Највећи — рече Герман — под оним великим маслиновим дрветом обично се одмарају пешаци, кад иду за Кареју.

— И ми ћемо тако учинити — рече Цар — јер смо се и ми прилично заморили. Нареди, да се литија заустави, и нека сви оци игумани за време одмора буду с нама.

И данас показују путницима то дрво, под којим се Душан одмарао.

Од разговора, који се на одморку водио, да запишемо само један одломак.

И Цар и Царица говорили су са сваким игуманом врло милостиво, распитујући о сваком манастиру.

Кад је дошао ред на оца Гервасија, Душан га упита

— Како оно беше, оче игумане? Од куда задужбини: мојих светих предака то чудно име Хиландар, које долази од грчке речи „хиља” што ће рећи тисућа и од речи „андара” то јест „магла”. Каква је то била „тисућна магла”?

— По предању, светли Царе, које се у нас чува, године 1204. долозио је у свету Гору римски Папа са намером, да је стави под своју власт и да у њој заведе католичанство. Међу оним манастирима, који се Папи нису хтели покорити, био је и наш садашњи Хиландар, који се онда другаче звао. Папа је ударио на тај манастир са хиљадом својих оружаних најамника, и то пет стотина их је нападало с југа, а пет стотина са севера. Да би спасао манастир својих верних, свемогући Бог у један мах спусти тако густу маглу над целом свето Гором, да се ни прста пред очима није видело. Услед те магле Папини војници промашише манастир и натрапаше једни на друге, па како оба одреда помислише један за другога да је то испад калуђера из манастира, побише се између себе, и поубијаше се међу собом тако да их је од хиљаде остало свега тројица у животу. Њихова имена беху: Маноил, Исавел и Исмаил. Сва тројица, из благодарности, што их је Бог спас’о из те опште погибије, примише православну веру и закалуђерише се у нашем манастиру. Њихове слике видеће Величанства ваша у нашој трпезарији над вратима. Ето, од куда је постало име Хиландар.

— Врло занимљиво — рече Царица — и ако је мало вероватно, да је папина војска дала ону хиљаду најамника.

— И ја мислим — рече Душан — да је то предање у вези са некаквим нападом Амулгавара или Каталанаца.

После одмора, царска литија је наставила путовање и стигла је у Кареју.

О овој својој посети у Св. Гору и саборној цркви, протата, пише сам Душан у једној од својих хрисовуља:

„Посетих све манастире, примајући благослов од светих, часних, анђелима подобних отаца, и украшавах свете и часне храмове златним и сребрним сасудима и свештеничким одеждама, и раздавах им повеље у којима беху моји прилози у земљама и разне олакшице. И прво посетих протат у Кареји, и дођох у велику саборну цркву протата, и нађох часнога Прота кир Германа, и поклоних се часној и великој цркви, и украсих цркву колико сам год могао, и обдарих часнога прота, а великој цркви приложих кабао злата.

Кабао злата поклања Душан само тој једној цркви у Св. Гори и то онда, када се Јован Кантакузин крунише за цара византијског у оделу од коже, а са круном, која је само позлаћена, и када се у царскоме двору, о крунисању руча из калајних и земљаних судова.

Већих доказа не треба, да је Душан одиста онда био прави Цар византијски.

др Владан Ђорђревић - Трилогија Цар Душан

Из монографије Хиландар

Манастир Хиландар се први пут помиње као грчки манастир 1076. године, али "потпуно пуст и угашен", због чега је уступљен манастиру Кастамониту. Његово оснивање пада свакако добрих стотину година пре тога; 985. године спомиње се међу важним Светогорцима неки Георгије Хеландариос (Лађаревић), који је, по свој прилици, оснивач и ктитор нашег манастира, прозваног касније, по њему, "манастиром Хеландаријевим" (η μονη του Χελανδαριου). У том облику се име нашег манастира јавља у грчким актима XI и XII века, па и касније, док се већ у првим српским изворима о њему говори као о Хиландару (Д. Анастасијевић). Манастир је већ тада био посвећен Ваведењу пресвете Богородице (21. новембра). Последњи помен "Хеландара" из тога периода је у протатском акту од 1169, где је међу потписницима и "хеландарски" игуман Герасим. После тога манастир је пропао и опустео, заједно са многим другим манастирићима и келијама у Милејама, како се тај крај Свете Горе у средњем веку звао. До тога су овај крај довели стални напади пирата и других разбојника. Хиландар обнављају српски велики жупан Симеон - Стефан Немања и његов син, свети Сава.

Уколико желите да се боље упознате са животном Цара Душана овде можете поручити трилогију др Владана Ђорђевића - Цар Душан.

Извори:

Д. Богдановић, В. Ђурић, Д. Медаковић, Хиландар, Републички завод за заштиту споменика културе Србије, Београд, 1985.

др. В. Ђорђевић, Трилогија Цар Душан I-III, Талија Издаваштво, Ниш, 2015.