Књига о судбини.

Сви људи знају да има у животу још увек једно закопано благо за сваког од њих. Сви људи копају: сви људи од акције, од полета, од силе, од вере у живот и у циљ, и од вере у невероватно и у немогућно. Сви траже и вапе за царем тог вечног неспокојства и вечног трагања. Свет би нестао да нема тог цара, и ослепио би да не сија у помрчини његово наслућено благо...

. . . Благо цара Радована није ништа друго него велика и недокучива сфера ирационалног и несвесног у којем се једино зачиње све што је поетско, стваралачко, уметничко и велико у људском духу: то је вера у невероватно и немогуће, што људском животу даје једини или највиши смисао. . .

Зоран Глушчевић