БЕСПЛАТНА ДОСТАВА ЗА СВЕ ПОРУЏБИНЕ ПРЕКО 3000 РСД НА ТЕРИТОРИЈИ СРБИЈЕ

  • -10%

Љиљана Јанковић - У потрази за бојом пурпура

218
900,00 RSD 1.000,00 RSD Сачувај 10%

Ова књига, или боље рећи истраживање, бави се превасходно културом афро-америчке заједнице у Америци и то с обзиром на начин на који се она огледа у књижевном делу афро-америчке списатељице Елис Вокер (Alice Walker), посебно у два романа, Трећи живот Грејнџа Коупленда (The Third Life of Grange Copeland) и Боја пурпура (The Color Purple). Будући да проучавање културе једног народа подразумева велики број аспеката које треба испитати, ова књига се усредсређује на проучавање и испитивање породице као једног од битних видова људске културе, и то начина на који се породични модел афро-америчке заједнице историјски развијао и мењао у оквиру доминантног  америчког већинског друштва. Проучавањем основних тема којима се Елис Вокер бави у својим делима, долази се до идеје која је у ствари визија једне жене-писца о томе која би форма породичног живота највише одговарала Афро-Американцима и њиховој култури.

Љиљана Јанковић - У потрази за бојом пурпура

Љиљана Јанковић

900,00 RSD 1.000,00 RSD Сачувај 10%
Количина:
Поштарина
Упитајте

Пожури! Само 200 Остало на стању!

 

Политика безбедности

 

Политика испоруке

 

Политика повраћаја

 

Безбедно плаћање картицама

Ова књига, или боље рећи истраживање, бави се превасходно културом афро-америчке заједнице у Америци и то с обзиром на начин на који се она огледа у књижевном делу афро-америчке списатељице Елис Вокер (Alice Walker), посебно у два романа, Трећи живот Грејнџа Коупленда (The Third Life of Grange Copeland) и Боја пурпура (The Color Purple). Будући да проучавање културе једног народа подразумева велики број аспеката које треба испитати, ова књига се усредсређује на проучавање и испитивање породице као једног од битних видова људске културе, и то начина на који се породични модел афро-америчке заједнице историјски развијао и мењао у оквиру доминантног  америчког већинског друштва. Проучавањем основних тема којима се Елис Вокер бави у својим делима, долази се до идеје која је у ствари визија једне жене-писца о томе која би форма породичног живота највише одговарала Афро-Американцима и њиховој култури. Мада се у овој књизи испитивање породичних односа као базичних односа људске културе заснива на анализи књижевног дела, и самим тим представља социолошку анализу, ипак се може рећи да се то испитивање превасходно бави друштвеним аспектима начина на који се америчка стварност, пре свега породица и разни типови породице, рефлектовала у том делу. Значи, наметнула се потреба критичког преиспитивања књижевног дела, али не само са уметничких и естетских аспеката, већ и са других аспеката, посебно социолошких и антрополошких. Ауторка је свесна чињенице да би многи будући читаоци могли социолошко тумачење књижевности протумачити као редукцију књижевног дела. То, међутим, није намера овог истраживања. Намера ауторке је да, пре свега, поред естетске, укаже и на још једну могућност интерпретације књижевног дела како би тиме истакла, а не умањила богатство тог дела. Наиме, уколико се уметност, а тиме и књижевност, схвати као „једна аутономна стваралачка делатност“, онда се она може „истраживати из чисто сазнајних, контемплативних разлога, или пак из ширих, практичних побуда“. Тако је Сартр једном рекао „да свет може сасвим добро опстати без књижевности (читај: уметности), али да он још боље може опстати без човека. Без проучавања уметности се такође може. Али се тиме доводи у питање неотуђива људска потреба сазнајног откривања тајне и смисла бића, човека, делања и друштвености. А дешифровање ’тајне’ и проналажење смисла друштвености у доброј мери припадају социологији“. Пошто предмет социологије уметности, а природно и књижевности, није само уметност сама по себи, већ и начин њеног постојања у друштву, односно начин појављивања друштва у уметности, тиме се и оправдава смисао социолошког истраживања једног књижевног дела које јесте израз али и критика друштвених односа. Ако једно књижевно, уметничко дело схватимо као једну од „посредујућих инстанци друштвеног живота“ онда нам оно може послужити за социолошко испитивање „управо тог истог живота – кроз сопстевну особену призму“.
Како Елис Вокер у свом књижевном делу на неки начин слика визију, мада идеализовану и донекле утопијску, будуће форме породичне организације афро-америчке заједнице, то се ова књига најпре бави основним теоријским поставкама културе уопште и породице. Пошто се ауторка опредељује за функционалистички приступ тумачењу ових области људског друшва, заснован на антрополошким истраживањима и социолошким радовима Бронислава Малиновског (Bronislav Malinowski) и Талкота Парсонса (Talcott Parsons), то се и култура у овој књизи представља као форма којом човек уобличава своје инстинкте, а породица као постојана сила која делује кроз читав живот, спона између појединца и друштва, односно призма кроз коју се преламају интересовања, склоности и способности индивидуе али и све промене и стагнације друштва у коме се та индивидуа развија. Затим се у књизи представљају различита тумачења разлика и сличности између „велике“, племенске породице афричког хомогеног друштва и „мале“, нуклеарне породице америчког хетерогеног друштва, уз закључак да се савремена афро-америчка породица, онако како то види Елис Вокер, креће ка стварању новог, синкретичког породичног модела заснованог на наслеђеној афричкој и стеченој америчкој традицији. У оквиру ових анализа даје се и тумачење појмова значајних за разумевање А-А али и WASP породице која се данас развија на тлу Сједињених Америчких Држава, као што су брак и сроднички односи. Велика пажња је посвећена приказу основних породичних улога и односа, од којих се три најзначајнија срећу у делу Елис Вокер, а то су: међусобни односи супружника, односно мушкарца и жене, као и односи родитеља, посебно оца, према деци. Како се ова књига бави проучавањем породичних односа у оквиру афро-америчке културе природно је да је један њен део посвећен анализи погубног, мада неминовног, утицаја који су специфични, законом признати, облици расизма над припадницима афричких племена доведеним у Америку имали на те односе. Такође се истиче и начин на који савремени облици расистичког понашања према данашњим Афро-Американцима уз постојећи патријархални морал утичу на развој и мењање афро-америчке породице. Коначно, један део књиге анализира три аспекта породичних улога на примеру романа Елис Вокер. Пре свега, даје се приказ улоге „црног“ мушкарца и његовог односа према осталим члановима породице, посебно према жени; затим се испитује улога „црне“ жене и њеног односа како према мушкарцима тако и према женама, и коначно, однос родитеља и деце у А-А породици.
На основу ових анализа и проучавања долази се до закључка да је А-А породица претрпела значајне и бројне промене у процесу акултурације. Њена некадашња структура „велике“, сродничке породице базиране на традиционалној подели према полу и старости и великом поштовању свих чланова заједнице, као и на колективној бризи о деци, доста је измењена у сусрету са другачијом формом WASP породице засноване на патријархалном моралу дуплих моралних стандарда за мушкарце и жене и апсолутне власти оца над мајком и децом. Афро-америчка породица је најпре морала да прихвати такав породични модел нуклеарне, двогенерацијске породице засноване на принципима надређености и подређености. Након тог периода готово потпуне акултурације и скоро потпуног одбацивања модела предака у формирању породичних однос, А-А породица, али и читава афро-америчка заједница у Америци, прошла је кроз прелазни период одбацивања таквог облика породице и културе уопште, сматрајући да је једини исправни пут повратак Африци, коренима, пореклу. Ипак, припадници ове заједнице схватају да свој идентитет појединаца и народа као целине не могу остварити ван културе у којој су се вековима рађали и развијали. Самим тим, изгледа да Елис Вокер наговештава да савремени Афро-Американци схватају како је једино решење, које би за њихову заједницу било повољно, нека врста синкретичке породице, алтернативног породичног модела, као комбинације како патријархалних карактеристика тако и традиционалне културе и порекла. Та будућа породица би била заснована на сродничким односима, и то схваћеним као културолошко, а мање биолошко обележје, као и на поштовању свих чланова породице, њихових индивидуалних интересовања, склоности, способности и квалитета. То би била „велика“, вишегенрацијска породица, која би једино на тај начин, очувањем љубави према култури и традицији предака, али и према стеченој култури америчког друштва, оспособила своје чланове да постану појединци способни да се укључе у друштвене токове културе у којој живе, али и да остану чврсто везани за своју „велику“ породицу. Ту и такву визију породице, донекле идеализовану, даје Елис Вокер у свом капиталном делу Боја пурпура, па је и то један од разлога што се ова књига бави проучавањем породичних односа афро-америчке културе на основу анализе два романа ове познате списатељице.
У нади да ће ово истраживање приближити чиатоцима неке битне одлике афро-америчке културе како се она развијала у Америци, ауторка се захваљује својим колегама и колегиницама на свесрдној помоћи приликом писања ове књиге. Ауторка се посебно захваљује свом ментору и професору и изузетном стручњаку у области америчке књижевности и културе, др Драгани Р. Машовић, без чије несебичне помоћи, корисних савета и академске чврстине идеја за ову књигу као ни она сама никада не би ни настали.

218
200 Ком.

Технички лист

Формат
A5
Број страна
232
Писмо
Латиница
Повез
Меки (брош)
Година издања
2021
ISBN
978-86-81800-53-9
Овај наслов нема рецензију

Контактирајте нас путем WhatsApp

Boxed:

Sticky Add To Cart

Font: