Мислим, да су сазрели за историјску оцену они велики догађаји, који су се, пре двадесет година, извршили у крилу Народа Српског. За то сам се решио, да приберем и предам јавности податке, који излажу и осветљавају њихову политичку страну. Према уверењу, које исповедам, да књижевни радови ништа не губе, ако подуже остану у рукопису, ја још не бих овај рад предавао јавности, но бих га оставио уз друге, који стоје под кључем, има двадесет и више година; али сам овде одступио од свога правила, што нисам рад, да племенита борба Српска, коју описују ови листови, остане изложена кривој оцени без моје одбране. Ако ко мисли, да је у стању исправити што у овоме нацрту, ја сам готов, да приступим основаним замеркама, а неосноване да повратим на њихово место.

Имајући податке из прве руке, ја сам се трудио, д ако ми што не буде пошло за руком, то се даје исправити. Не верујем, да би се и ко други нашао, који би овај за их састављам и излажем верно и објективно; аадатак могао извршити са ближим познавањем ствари. Ну ако то стоји о догађајима у Србији, много мање бих се усудио, да то тврдим и о догађајима у Босни и Херцеговини. За њих немамо писаних домаћих извора, јер их онда од Срба није нико бележио правилно и критички. Морамо се за сада још ослањати на стране писце, међу којима швајцарски пуковник Ристов заузима прво место. Он је бележио своје податке за време самих догађаја, а као учен војник, био је у стању да их, и ако из далека, разуме и оцени. Он је, дакле, и мени служио за правац у излагању Српске борбе у Херцеговини и у Босни, уз податке, које сам могао прибрати од очевидаца или и неких учесника у борби.

Ну главни је задатак мога рада, да изнесе онај међународни утицај, који стоји у вези са овом славном борбом Српскога Племена. За то сам му и дао име „Дипломатске Историје.”

На крају сам приложио преписку вођену између Србије и Грчке после потписа Савезног Уговора њиховог, почев од 1868, а нарочито за време првога рата.

Јов. Ристић.

У Београду

31. јануара 1896.