- -20%
Јован Ристић - Дипломатска историја Србије II
Ну главни је задатак мога рада, да изнесе онај међународни утицај, који стоји у вези са овом славном борбом Српскога Племена. Зато сам му и дао име „Дипломатске Историје.”
Jovan Ristić - Diplomatska istorija Srbije II
Политика безбедности
Политика испоруке
Политика повраћаја
Безбедно плаћање картицама
Безбедно плаћање картицама
Мислим, да су сазрели за историјску оцену они велики догађаји, који су се, пре двадесет година, извршили у крилу Народа Српског. За то сам се решио, да приберем и предам јавности податке, који излажу и осветљавају њихову политичку страну. Према уверењу, које исповедам, да књижевни радови ништа не губе, ако подуже остану у рукопису, ја још не бих овај рад предавао јавности, но бих га оставио уз друге, који стоје под кључем, има двадесет и више година; али сам овде одступио од свога правила, што нисам рад, да племенита борба Српска, коју описују ови листови, остане изложена кривој оцени без моје одбране. Ако ко мисли, да је у стању исправити што у овоме нацрту, ја сам готов, да приступим основаним замеркама, а неосноване да повратим на њихово место.
Имајући податке из прве руке, ја сам се трудио, д ако ми што не буде пошло за руком, то се даје исправити. Не верујем, да би се и ко други нашао, који би овај за их састављам и излажем верно и објективно; аадатак могао извршити са ближим познавањем ствари. Ну ако то стоји о догађајима у Србији, много мање бих се усудио, да то тврдим и о догађајима у Босни и Херцеговини. За њих немамо писаних домаћих извора, јер их онда од Срба није нико бележио правилно и критички. Морамо се за сада још ослањати на стране писце, међу којима швајцарски пуковник Ристов заузима прво место. Он је бележио своје податке за време самих догађаја, а као учен војник, био је у стању да их, и ако из далека, разуме и оцени. Он је, дакле, и мени служио за правац у излагању Српске борбе у Херцеговини и у Босни, уз податке, које сам могао прибрати од очевидаца или и неких учесника у борби.
Ну главни је задатак мога рада, да изнесе онај међународни утицај, који стоји у вези са овом славном борбом Српскога Племена. За то сам му и дао име „Дипломатске Историје.”
На крају сам приложио преписку вођену између Србије и Грчке после потписа Савезног Уговора њиховог, почев од 1868, а нарочито за време првога рата.
Јов. Ристић.
У Београду
31. јануара 1896.
Технички лист
- Формат
- A5
- Број страна
- 250
- Писмо
- Ћирилица
- Повез
- Тврди
- Година издања
- 2020
- ISBN
- 978-86-81800-06-5
Можда Вам се допадне
Будите у токуКонтактирајте нас путем WhatsApp