Иларион Руварац - О кнезу Лазару
Ilarion Ruvarac - O knezu Lazaru
Уочи 500 годишњице Косовске битке Иларион Руварац одлучио је да напише критичку биографију кнеза Лазара. Објављивао ју је у наставцима у часопису Стражилово више од годину дана. Ово дело објављено је 1888. године као књига под насловом О кнезу Лазару, и представља његов најзначајнији рад.
Оштро је полемисао о неким посебно тешким питањима из српске средњовековне историје као што су питање да ли је краљ Вукашин убио цара Уроша, да ли је Вук Бранковић био издајник у Косовској бици, или коју је титулу носио кнез Лазар и слично.
Руварац је утврдио начело да треба избегавати фалсификате и традицију као историјске изворе и да своју пажњу треба посветити изворима који су по времену и месту настанка ближи догађају о коме сведоче. За свој разноврстан и темељан рад Руварац је стекао читав низ признања. Године 1869, само две године након почетка редовног објављивања радова и извора, изабран је за члана Српског ученог друштва, а 1888. постао је редовни члан Српске краљевске академије.
Политика безбедности
Политика испоруке
Политика повраћаја
Безбедно плаћање картицама
Иларион Руварац (1. септембар 1832, Сремска Митровица — 8. август 1905, манастир Гргетег) је био српски историчар, свештеник, архимандрит фрушкогорског манастира Гргетег, ректор Карловачке богословија и академик. Сматра се једним од оснивача критичког правца у српској историографији. Према избору САНУ убројан је међу 100 најзнаменитијих Срба.
Руварац се још као младић интересовао за српску историју, али није се школовао за историчара већ за правника и богослова. Ипак, Руварац је усвојио најважније поставке историјског метода који је развио немачки историчар Леополд Ранке, али је и сам разумео важност извора са којима се сретао у изучавању српске историје. У свом великом опусу, Руварац је третирао теме различитог обима и различите комплексности. Нарочито су га занимала тешка питања из српске историје чијем је расветљењу значајно допринео. Руварац је значајан као представник критичког правца у српској историографији који је дао кључан допринос у његовој афирмацији у односу на романтичарску историографију.
Руварац је своје резултате углавном саопштавао у облику аналитичких расправа са бројним дигресијама по чему представља јединствену појаву у српској историографији. Настојао је да буде истраживач извора, а не писац синтетичких прегледа историје. И поред тога што је његов строго критички метод одиграо велику улогу у развоју српске историографске мисли, његова критика је често у потрази за историјском чињеницом занемаривала уметничке и идејне вредности старих српских текстова, што је утицало да и поједини каснији истраживачи те вредности занемарују.
Технички лист
- Формат
- A5
- Број страна
- 386
- Писмо
- Ћирилица
- Година издања
- 2020
- ISBN
- 978-86-81800-18-8
Специјалне напомене
- isbn
- 978-86-81800-18-8
Можда Вам се допадне
Будите у токуКонтактирајте нас путем WhatsApp