Пред крај двадесетог и почетком двадесетпрвог века у Србији су криминализовани делови тајних служби у синергији са мафијом, а по налогу са државног врха, ликвидирале многе истакнуте јавне личности из сфере политике, новинарства, полиције и судства. Свако ко је био конкуренција или није играо по свирци режима постао је мета.

Србија је запала у тотално безакоње и дубоко мрачњаштво, у коме би онај, који би имао идеју за излаз из тог стања и подигао главу, био скраћен за исту.

Пуковник полиције у пензији Радисав Гвозденовић „Гвозден”, бивши дугогодишњи начелник Нишког СУП- а, у својој књизи „Бљесак свица у ноћи” говори управо о том стању помрачености, захватајући само део најновије српске историје из времена од избијања контрареволуционарних догађаја на Косову 1981. године па до краја службовања, кроз догађаје у којима је био актер, често и одлучујући фактор на исход.

Бринуо је о мирном сну грађана. Истовремено створио је врло ефикасну полицију која је одлучно разбила криминалне групе на подручју Нишког региона, пружајући притом снажну помоћ и суседним органима.

Због тога је од стране грађана уживао бескрајно поштовање и називан Шерифом, Легендом и Челик Мен. Од неких државних власти сматран је најуспешнијим начелником полиције у земљи са перспективом за одлазак на сам врх службе у држави.

За исти однос према законитости, од стране ненародних и мафијашких власти гледан је као издајник и љути противник. Како се није дао убити, ухапшен је у монтираном процесу у коме га је суд ослободио свих оптужби, истичући његову блиставу полицијску каријеру.