БЕСПЛАТНА ДОСТАВА ЗА СВЕ ПОРУЏБИНЕ ПРЕКО 5000 РСД НА ТЕРИТОРИЈИ СРБИЈЕ

  • -10%
  • Ново

Симеон Пишчевић - Мемоари

387
2.250,00 RSD 2.500,00 RSD Сачувај 10%

Simeon Piščević - Memoari

Izveštaj o doživljajima Simeona Stepanova Piščevića

Симеон Пишчевић

2.250,00 RSD 2.500,00 RSD Сачувај 10%
Количина:
Поштарина
Упитајте

Пожури! Само 100 Остало на стању!

 

Политика безбедности

 

Политика испоруке

 

Политика повраћаја

 

Безбедно плаћање картицама

О Мемоарима, или, тачније, аутобиографији Пишчевићевој, рекао је Нил Попов у своме предговору да је „изванредно занимљива”: „Поред причања о службеној активности двојице писаца (и Пишчевићев син, Александар, написао је своје мемоаре; и они су дошли у руке Н. Попову), у тим мемоарским делима расуте су вести о њиховом јавном и приватном животу, као и о разним људима с којима су Пишчевићи долазили у везу или у сукоб. Те појединости дају живота читавом излагању и чине питање тих     дела изванредно занимљивим.”

По подацима које он даје, по предмету и времену о коме говори, његово дело попуњава једну велику празнину и замењује нам једну књигу која нам је недостајала. Писац је десет година старији од Доситеја, догађаји о којима говори почињу са 1744. годином. Слика живота коју она даје потпуно је нова, слика коју смо досад, али нестварну, имали само у песничкој визији Црњанског, коме су за његове Сеобе Пишчевићеви Мемоари добро дошли као грађа. Њих је и Црњански обилато користио.

На први, непажљив поглед то је једним добрим делом само приватна историја Србина официра у аустријској војсци, који је као дете од тринаест година пошао с оцем у поход на Француску, и одмах постао ађутант у пуку, оженио се са седамнаест година, и у двадесет трећој години, као капетан, прешао у Русију, где ће продужити ту војничку каријеру, пуну доживљаја и промена, испричану до најситнијих детаља, врло занимљива и карактеристична историја нашег просечног човека из средине XVIII века у Аустрији. –То је још и слика официра који је био обожавалац свог хусарског заната, коња, лепе униформе, каријере (те ствари су доста припомогле да остави своју отаџбину и отиде у Русију), уз то углађеног човека немачке, нарочито бечке културе (у Бечу је провео три и по године), који је својим родитељима говорио „ви”, који је редовно, чак и у трећем лицу употребљавао титулу „господин”. И уједно то је и слика доброг и умиљатог човека ведре нарави, у приликама досетљивог и пуног хумора.

Живо и занимљиво су описани и сви доживљаји из рата, и тај део јесте прва српска, добра слика величине и страхоте војничкога живота. Сличан је и опис пута од Новог Сада до руске границе.

Иако је, прешавши у Русију, одмах од границе променио тон и држање (био је, с једне стране, иако то не наговештава нигде, свестан да не може даље ићи у тражењу неке нове среће; с друге стране, и то изрично каже, био је, као и велики број Срба онога доба, идолопоклонички засењен Русијом царског сјаја из XVIII века), постао скроман, бојажљив, понекад и прекомерно понизан у дуготрајном молбеном ставу ради вишег чина, који је пропустио узети приликом доласка у Русију (тада му је чин био скоро нуђен), сву ту понизност показује у мери у којој ни изблиза није био то у домовини. Он ипак није дошао у Русију „у лов на почасти и чинове”. И Пишчевић и већина његових другова добро су послужили у војној организацији Русије. Пишчевић о томе говори хвалећи се помало, али искрено и поштено. Врло је живо испричан чак и опис насељавања на пустој земљи Славено Сербије). Осећао је како треба причању дати живота. 

387
100 Ком.

Технички лист

Формат
Б5
Број страна
485
Писмо
Ћирилица
Повез
Тврди
Година издања
2024
ISBN
978-86-6140-148-0
Овај наслов нема рецензију

Контактирајте нас путем WhatsApp

Boxed:

Sticky Add To Cart

Font: