БЕСПЛАТНА ДОСТАВА ЗА СВЕ ПОРУЏБИНЕ ПРЕКО 3000 РСД НА ТЕРИТОРИЈИ СРБИЈЕ

    Rudolf Arčibald Rajs - Šta sam video i proživeo u velikim danima
    • Rudolf Arčibald Rajs - Šta sam video i proživeo u velikim danima

    др Рудолф Арчибалд Рајс - Шта сам видео и проживео у великим данима

    12

    Дело др Рудолфа Арчибалда Рајса Шта сам видео и проживео у великим данима представља, аутобиографију о Србији и Србима и дневник о Великом рату.
    Прошавши многа места попут Ниша, Скопља, Шапца, Уба, Прњавора, Београда, Пецке, Крагујевца, Ваљева, Битоља, Солуна, Крфа... сусрео се па чак и водио интимне разговоре са војводом Бабунским, Николом Пашићем, принцом Александром Карађорђевићем, Слободаном Јовановићем, војводом Живојином Мишићем, војводом Степом Степановићем, генералом Рашићем, Павлом Јуришићем Штурмом, војводом Петром Бојовићем, сер Липтоном, војводом Радомиром Путником, лејди Пеџет, генералом Сарајем па и краљем Петром Карађорђевићем, али и са мајком рањеног сина Живком Ђорић, мајком убијеног дванаестогодишњака Мартом Стојковић, многим официрима и војницима који се нису штедели зарад слободе.
    Сам Рајс је дао поднаслов Саопштење једног пријатеља из тешких времена и посветио је књигу Шта сам видео и проживео у великим данима – Онима који се нису вратили.


    Белешке које је водио, дописе које је слао швајцарским, француским и холандским листовима, сабрао је у овом јединственом сведочанству о Великом рату.
    Књига је писана изванредним стилом, а истина о тешким временима за Србе има своја многобројна лица и у данашњем добу.

    Жртвујући се за овај велики циљ, ови творци тражили су само једну ствар: да они који се користе њиховим жртвама буду њих достојни и да доврше узвишено дело које су почели у патњи и у крви. Да ли је стварност освештала ове жеље које су требале да буду света дужност за све? Као искрени пријатељ земље, приморан сам да у то посумњам. - Рајс


    др Рудолф Арчибалд Рајс - О краљу Петру I Карађорђевићу

    dr Rudolf Arčibald Rajs - Šta sam video i proživeo u velikim danima

    Rudolf Arčibald Rajs - Šta sam video i proživeo u velikim danima

    др Рудолф

    Количина:
    Поштарина
    Упитајте

    Пожури! Само 21 Остало на стању!

    Васкршње снижење
    Драги наши читаоци,
    Одлучили смо да Вас и ове године обрадујемо васкршњим снижењем:
    25% попуста на купљену 1 или 2 купљене књиге
    30% попуста на 3 купљене књиге
    40% попуста на 4 или више купљених књига
    уз бесплатну доставу за износе веће од 3000 РСД.
    Снижење се обрачунава аутоматски када у корпу додате одговарајући број наслова.
     

    Политика безбедности

     

    Политика испоруке

     

    Политика повраћаја

     

    Безбедно плаћање картицама

     

    Безбедно плаћање картицама

    У делу Шта сам видео и проживео у великим данима Арчибалд Рајс пише: “Ја сам био ослобођен војне дужности због једне урођене мане срца, па, ипак осећао сам да ми је немогуће да седим мирно код куће, док други бране отаџбину и док се пријатељске земље бију за право и слободу против бруталне силе и неправде.” После прочитаног, не можемо се отети утиску да Рајсово срце, иако из медицинског угла гледања болесно, ипак здравије, чистије и честитије од многих савремених, медицински здравијих срдаца, нарочито по погледу људскости, храбрости, чојства.. Допутовао је са контигентом швајцарских лекара у српску земљу, у град Ниш, не размишљајући да ли ће у тој необичној земљи обичних храбрих људи оставити кости и незамишљајући да ће том народу поклонити и оставити оно исто јуначно срце.

    Дело представља, аутобиографију о Србији и Србима и дневник о Великом рату.
    Прошавши многа места попут Ниша, Скопља, Шапца, Уба, Прњавора, Београда, Пецке, Крагујевца, Ваљева, Битоља, Солуна, Крфа... сусрео се па чак и водио интимне разговоре са војводом Бабунским, Николом Пашићем, принцом Александром Карађорђевићем, Слободаном Јовановићем, војводом Живојином Мишићем, војводом Степом Степановићем, генералом Рашићем, Павлом Јуришићем Штурмом, војводом Петром Бојовићем, сер Липтоном, војводом Радомиром Путником, лејди Пеџет, генералом Сарајем па и краљем Петром Карађорђевићем, али и са мајком рањеног сина Живком Ђорић, мајком убијеног дванаестогодишњака Мартом Стојковић, многим официрима и војницима који се нису штедели зарад слободе.
    Сам Рајс је дао поднаслов Саопштење једног пријатеља из тешких времена и посветио је књигу Шта сам видео и проживео у великим данима – Онима који се нису вратили.

    Закључак дела Шта сам видео и проживео у великим данима, Арчибалда Рајса:

    Привео сам крају задатак који сам био предузео: да прикажем читаоцу, а, нарочито српском читаоцу, какав је био дух оних који су створили Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца и какав је био њихов живот на фронту. Истина, ових неколико бележака, ових неколико посматрања која износим данас пред публику, тек су бледи рефлекс оног духа који је одушевљавао све оне који су поклонили своје тело и душу Отаџбини. Ипак, надам се да ће ово бити довољно те да помогнем да тај дух разуме млада генерација која Дугује своју слободу својим старијима. Надам се да ће из ових редова, тај дух разумети и сви они из ратне генерације који, из каквог било разлога нису могли или нису хтела да сарађује у грандиозном делу мојих другова из Великог Рата.

    Ова књига је посвећена српском војнику из Великог Рата, оном војнику који је све упознао, највећу славу и највеће страдање. Њу треба да допуни једна друга књига, посвећена војнику „са унутрашњег фронта”, ако се то може тако да назове, тј. свима онима, већим делом скромнима и малима који су страдали и умрли у земљи бивше краљевине и на југословенској земљи, тада још под аустро-угарском власти, и од којих су освајачи и угњетачи створили мученике. Они су страдали и умрли, не упознавши славу. Њихова заслуга је тим већа. Војник из Великог Рата и мученик из унутрашњости једини су остварили сан старих, једино они су створили велику уједињену Краљевину, у којој су удружени браћа Хрвати, Срби и Словенци.

    Жртвујући се за овај велики циљ, ови творци тражили су само једну ствар: да они који се користе њиховим жртвама буду њих достојни и да доврше узвишено дело које су почели у патњи и у крви. Да ли је стварност освештала ове жеље које су требале да буду света дужност за све? Као искрени пријатељ земље, приморан сам да у то посумњам.

    Велика уједињена земља о којој су сањали они који су пали у Мачви, на Дунаву, у Албанији, на острву Виду, у очајним македонским планинама, у Африци, у Русији, на босанским вешалима и по другим местима, била је створена, али десет година после последњег ратног топовског метка, потпуни склад, онај који је постојао на фронту, још ту не влада. Има још сувише људи који радо примају све користи задобијене жртвом ослободилаца, али који гледају сувише уназад, а не довољно унапред. Има их чак који су у једном бедном циљу буџаклијске политике довољно неблагодарни да остварују, дивно и дефинитивно дело погинулих. Страначки политичари који, као што смо видели, нису могли да забораве своје страсти чак ни за време рата, почели су поново да показују у највећем јеку своју предратну активност и често ризикују да компромитују величанствени и свети ресултат који су постигли хероји од 1912 до 1918. Омладину која је била некад непресушни извор патриотизма, захватила је послератна корупција, и она се врло мало брине за велики пример који су јој дали њени старији. Егоизам који је смртна болест за један народ, обузео је духове.

    Истина, ја мислим да је ово све последица рата. Тело, ослабљено надчовечанским напором не брани се довољно од рђавих микроба који га нападају. Надам се и чак сам у то убеђен да је ова рђава епоха коју преживљујемо, само пролазна болест, дечја болест за младу краљевину. Али време је да се реагира, док не буде сувише касно. А ово реагирање може се учинити само подсећајући се на оно што су извршили они којима је ова књига посвећена и инспиришући се њиховим примером. Чинећи то, испуњава се само дужност благодарности коју је цео Народ, био он српског, хрватског или словеначког племена, узео према онима који су се жртвовали за њега и који су изгнули или су још живи. „Не говоримо никада о томе, али мислимо увек на то!” казао је један велики француски патриота. Али ми треба да изменимо ову опомену: „Мислимо увек на то и говоримо увек о томе!”

    Нека ова скромна књига допринесе да се постигне тај резултат!
    Р. А. Рајс Почасни капетан српске војске
    Садржај
    Увод
    Из Лозане у Ниш у почетку рата
    У Ваљеву, Главном стану српске војске
    У бомбардованом Београду
    Преко савског и дринског фронта
    Пролеће 1915.
    Крагујевац
    На дунавском фронту
    Лето и рана јесен 1916
    Борба око Битоља
    Битољ
    Солун
    Зима у полузатишју
    Живот на фронту 1917 и 1918
    Французи, Енглези, Италијани и Срби
    Српски шефови
    Победоносна офансива
    Од 1918
    Закључак
    12
    21 Ком.

    Технички лист

    Формат
    A5
    Број страна
    410
    Писмо
    Ћирилица
    Повез
    Меки (брош)
    Година издања
    2018
    ISBN
    978-86-80406-51-0
    Овај наслов нема рецензију

    Контактирајте нас путем WhatsApp

    Boxed:

    Sticky Add To Cart

    Font: