• Dostupno samo putem interneta!
  • -50%
  • Novo

Aleksandar D. Đurić - Strašna godina

890 RSD
445 RSD Uštedite 50%
Porez je uključen

Nagrada Srpske kraljevske akademije 1935. godine

Ratni dnevnik počinje prvim danom mobilizacije, prekida se u proleće 1915. U njemu se jasno opažaju dva dela: granica je rana potporučnika Marka; u prvom delu je opisan front — u drugom pozadina; u prvom junaštvo, u drugom goli strah da se očuva život i sva udobnost koju daje pozadina. Prvi deo je turoban i težak, jer opisuje fizičke i duševne patnje i nevolje onih koji se bore; drugi deo je još sumorniji i teži, jer opisuje one koji — sem tela — nisu sačuvali u sebi ničega ljudskog.
Pavle Stevanović

Količina

Poslednji put kada je ovaj proizvod dodat u korpu: 23. 03. 2020.

 

Politika bezbednosti

 

Politika isporuke

 

Politika povraćaja

reči. . . „odoh među ljude“, koje su u romanu jedna lična potvrda, jedan prelom, jedno moralno rešenje i pobeda, osvetljene su izuzetnom svetlošću psihološkom. Ta svetlost kaže u ovom slučaju: ljudi su na frontu, u rovu, borci; ovi drugi, van fronta, niži su, nesravnjeno, i manji. Znači li to, odmah, da je roman g. Đurića jedna idealizacija rata? Ali ne, nije. Ali nije ni protest.


...


Svojim romanom, uz jednu dosta oskudnu, svakidašnju građu, g. Đurić je obuhvatio mnogo činilaca, znatnih po njihovoj psihološkoj vrednosti, dovoljnih da budu obrađivani posebno. Evo: jedna psihologija rata, rova, života i pokreta u njemu, sa saznanjima o čovekoljubivim strujama koje protiču kroz krv ratnika; jedna psihologija pozadine, sa atmosferom moralne truleži i fizičke nakaradnosti; jedna pshologija, najzad, ličnosti koje dolaze sa fronta kući i, noseći u sebi strašnu i haotičnu viziju nemani pod čijim udarcima se lome životi kao krisgalna staklena zrna, ne mogu da ponovo utvrde ravnotežu odnosa između onoga što je prošlo i onoga što je sad. Remark je te činioce i te psihologije odvojio: plastičnu i stravičnu sliku fronta, sa svima pitanjima koja se roje iz te osnove, razvijajući se od naivna oduševljenja mladića pojenih romantičnim pićima prošlosti do onoga humaniteta ljudi koji su očistili sebe od mnogih izlišnih zabluda, tu sliku je pisac razvio u romanu Na zapadu ništa novo. A psihologiju ratnika vraćenih u kolosek građanskoga života, u kome ih tišti nezbacivi teret ratnih viđenja, Remark je raščlanjavao u Povratku. Slična razdvajanja predmeta i psihologija činili su i drugi pisci rata i o ratu, strani i naši: Dorželes, Ren, Rolan, Krleža, Crnjanski, Krakov i drugi. Dragiša Vasić je, u Crvenim maglama, zgusnuo nekoliko takvih psiholoških činilaca, ali nije uspeo da svome romanu da onu umetničku sugestivnost koja diže do znatnog stupnja pojedine njegove pripovetke (U gostima, Resimić dobošar). I g. Đurić je učinio takvo zgušnjavanje, psihološko i mentalno, u svome romanu. On ga je, međutim, vremenski ograničio: to su događanja samo jedne godine. No to ograničavanje je, u stvari, zasecanje u suštastveni izraz jednoga stanja i vremensko ograničenje ne sprečava i punoću, obuhvatnost toga izraza.
U svome romanu g. Đurić ne pravi nikakvu „istoriju“; to je, po osnovnoj nameni, pre svega, jedan „ratni dnevnik“, kao što se kaže u podnatpisu. Dnevnik, sa nekoliko zapažanja bitnih kao plod doživljenosti, Takvo je jedno zapažanje, na primer:
„A kad svanu dan i tanka izmzglica pođe Dunavom, nestade noćnih utvara i priviđanja. Dan je zablistao svetao i radostan. Smejalo se sunce nakostrešenim ljudima, koji nisu umeli da uživaju svetlost Božjeg dana, već vrebali jedan drugoga i čekali čas da se iskrve. Sad je izgledalo neverica da je počeo rat i da su svi ti ljudi, ostavljeni i naoružani, zbog tako gadnog posla bili posakrivani po vrbacima. Topla voda mamila je umorne i znojave ljude da bacaju sve sa sebe i da se goli, veseli i sa neuzdržavanim smehom bace i praćaknu po njenim dubinama; da ovi s ove i s one strane pruže jedni drugima ruke i u to svetlao letnje jutro osete radost mladog života, koji im je Bog štedro podario.”
Boško Novaković

Biografija

Aleksandar D. Đurić rođen je 01.03.1891. godine u Požarevcu od oca Dimitrija, trgovca i majke Paune, domaćice. Osnovnu školu (tada četvorogodišnju) i gimnaziju (tada osmogodišnju) pohađao je u Požarevcu. Posle položene mature 1909. godine odlazi u Beograd i upisuje Pravni fakultet.
Kao student, prijavljuje se dobrovoljno u vojsku i učestvuje u balkanskim ratovima 1912-1913, a zatim, i u Prvom svetskom ratu 1914-1918. Teško je ranjen 1914. na Mačkovom kamenu, na Drini. Tek oporavljen od rana, ponovo je u vojnim redovima, prelazi sa vojskom Albaniju i stiže na grčko ostrvo Krf. U to vreme na Krfu se vrši odabir naših oficira za upućivanje u Rusiju, da prihvataju dobrovoljce, koji su iz austrougarske vojske prelazili na srpsku stranu. On se dobrovoljno prijavljuje i biva odabran za tu misiju. Od avgusta 1916. do februara 1918. boravi u Rusiji kao komandir srpske dobrovoljačke čete. Posle Oktobarske revolucije, kao komandir čete u Prvoj jugoslovenskoj diviziji, putuje sa vojskom na istok, jer je takva opcija jedino bila moguća, vozom, preko Sibira do Mandžurije, zatim  brodom oko  Indije i Cejlona,  preko Sueca i Sredozemnog mora do Grčke, gde učestvuje u proboju Solunskog fronta 1918. godine sa svojom divizijom.

499 Kom.

Detalji

Format
A5
Broj strana
270
Pismo
Ćirilica
Povez
Tvrdi
Godina izdanja
2020
chat Komentari (0)
Trenutno nema komentara.