• -30%
  • Novo

Jovan Dučić - Grof Sava Vladislavić

7,66 €
5,36 € Uštedite 30%
Porez je uključen

Sava Vladislavić je postigao u istoriji Rusije veoma ugledno mesto među njenim diplomatima prve trećine XVIII veka. Za četvrtinu stoleća bio je umešan u sve važne događaje Ruskog Carstva: zaključivao je vojni savez sa vladajućim knezom Moldavije u Jašu, mir sa sultanom na Prutu, konkordat sa papom u Rimu, i pakt o prijateljstvu i prvom konačnom razgraničenju Rusije i Kine sa kineskim carem u Pekingu. Ali je Vladislavić, što je dosad ostalo nepoznato srpskom narodu, a što je za nas najvažnije, bio i prvi Srbin koji je, još na isteku našeg tamnog XVIIstoleća, zadobio pravoslavnu Rusiju, i lično cara Petra Velikog, za oslobođenje Srpstva i Balkana.

Količina

Poslednji put kada je ovaj proizvod dodat u korpu: 23. 04. 2020.

 

Politika bezbednosti

 

Politika isporuke

 

Politika povraćaja

Jovan Dučić - Grof Sava Vladislavić

Jedan Srbin diplomat na dvoru Petra Velikog i Katarine I


Ovom knjigom vraćam Srpskom narodu i zavičajnoj Hercegovini njihovog plemenitog sina Savu Vladislavića, prvog pravoslavnog Srbina, koji je posle nestanka srpskih kraljeva i careva i despota, kao tuđi poklisar u misijama po stranim državama, predstavljao našu urođenu rasnu obdarenost i dalekovidost. 
Sava Vladislavić je postigao u istoriji Rusije veoma ugledno mesto među njenim diplomatima prve trećine XVIII veka. Za četvrtinu stoleća bio je umešan u sve važne događaje Ruskog Carstva: zaključivao je vojni savez sa vladajućim knezom Moldavije u Jašu, mir sa sultanom na Prutu, konkordat sa papom u Rimu, i pakt o prijateljstvu i prvom konačnom razgraničenju Rusije i Kine sa kineskim carem u Pekingu. Ali je Vladislavić, što je dosad ostalo nepoznato srpskom narodu, a što je za nas najvažnije, bio i prvi Srbin koji je, još na isteku našeg tamnog XVIIstoleća, zadobio pravoslavnu Rusiju, i lično cara Petra Velikog, za oslobođenje Srpstva i Balkana.
Sava Vladislavić je dosad bio uopšte nepoznat našoj nauci. Toliko nepoznat srpskoj istoriji da ga ni skup naših prvih naučnika nije rečju pomenuo u prvoj Srpskoj Enciklopediji, (Beograd, 1924). Ovaj slučaj svedoči samo koliko je bilo teško doći do istorijskih podataka o ovom velikom Srbinu, čija je uspomena bila na putu i da uskoro potpuno izbledi. Ali je još možda čudnije da ni u Rusiji nije bilo više nego kod nas pisano o ovom važnom ruskom diplomati, nego se samo u nekoliko reda pominjao po enciklopedijama, makaš šro se njegovo ime nalazilo i isticalo u stotinama raznih ruskih i stranih dokumenata.
Pišući ovu knjigu, bio sam, kao pesnik, daleko od svog običnog književnog predmeta, koji je uvek bio delo čiste inspiracije. A prešao sam na ovo drugo tlo jedino iz ljubavi za svoj srpski narod koji je dao puno velikana poznatih i nepoznatih, ali i zaboravljenih. Napisao sam ovu knjigu i iz posebne ljubavi za guslarski kraj svoje Hercegovine, za ovu rasadnicu jezika, što znači izgrađivanje pojmova; i za ovu kovnicu našeg deseterca, koji je, ponikavši iz kosovskog bola, svojina jedino Srpstva, isto onoliko koliko je bio i heksametar jedan duhovni i izražajni oblik isključivo starih Grka.
Sava Vladislavić je bio tipični izrast svog rodnog kraja: oličenje Srbina iz Hercegovine, duhovnog koliko i duševnog, gipkog koliko i ponosnog, opreznog koliko i neustrašivog, što predstavlja karakter Hercegovca u poznatoj ravnoteži između njegovih pozitivnih i negativnih osobina, i sa njegovim, skoro jelinskim, osećanjem mere. Srbin Hercegovac, znači Mediteranac više nego Balkanac, čovek mašte koliko i realist, i čovek sna koliko i pozitivni stvaralac, Vladislavić je stvorio sebi, na izlasku iz našeg čemernog XVIIveka, veliko ime diplomate u jednom velikom slovenskom narodu, i ogromne zasluge u jednom velikom slovenskom dobu. On je i prvi postavio srpski problem u Rusiji kao glavni problem Balkana.
Kroz dosta dugi niz godina uložio sam svu dobru volju u sabiranje istorijskih podataka po raznim izvorima, i to do najmanjih sitnica, koje su se ticale Save Vladislavića, i koje su njegovu ličnost osvetljavale i upotpunjavale. Sava Vladislavić se ne predstavlja u ovoj knjizi samo po kakvom njegovom posebnom diplomatskom delu, niti samo po jednoj jedinoj periodi njegovog života, nego je on ovde oživljen i rekonstruisan iz mnogobrojnih detalja, kao u mozaiku, što znači po svemu i malom i velikom što je on uradio i intimno proživeo.
On je za nas bio duboko interesantan i kao diplomat, i kao Srbin, i kao Hercegovac. Da bismo došli do svih pojedinosti o njemu, služili smo se knjigama i rukopisima na jezicima srpskom, ruskom, francuskom, nemačkom, talijanskom i rumunskom. A podatke o Vladislaviću istražili smo, lično ili po porudžbi, u Arhivama: u Dubrovniku, Veneciji, Moskvi, Helsinski, Bukureštu i Beogradu. Verujemo da se posle ovoga svega, i odista vrlo malo ostalo neistraženog. — Narodno predanje o Vladislavićima, takođe predstavlja jedan dokumenat svoje vrste.
Vjerujem i da se posle ove knjige, Sava Vladislavić ne može više nikad potisnuti iz istorije o znamenitim ljudima srpske rase, niti njegovo ime zaboraviti u širokim slojevima srpskog naroda.
Rim-Bukurešt, 1933—1940
J. D.

497 Kom.

Detalji

Format
A5
Broj strana
361
Pismo
Ćirilica
Povez
Broš
Godina izdanja
2020
chat Komentari (0)
Trenutno nema komentara.