• -30%
  • Novo

Vasilije Marković - Pravoslavno monaštvo i manastiri u srednjovekovnoj Srbiji

900 RSD
630 RSD Uštedite 30%
Porez je uključen

Ratovi i velika savesnost pokojnog Vasilija Markovića, koji se uvek bojao da nije dovoljno savladao materijal, krivi su, što to važno delo nije potpuno dovršeno i objavljeno. I od drugog njegovog rada, Istorija Srpske Crkve, ovde je štampan samo jedan, srazmerno mali, deo.
Tom radu, istoriji srpske crkve osobito u srednjem veku, hteo je pokojni Vasilije Marković da posveti ceo svoj život,  sa motivacijom da hoće da se bavi samo istorijom srpske crkve. Da je ostao živ, ta bi mu se želja ispunila na katedri bogoslovskog fakulteta. Ali je on umro iznenada, mlad, u najboljoj snazi, na početku svog naučnog rada. Smrt je njegova težak udar ne samo za nas, njegove prijatelje, nego i za srpsku nauku, kojoj su snage, kao što je bio pokojni Vasilije Marković, tako potrebne.

Količina

Poslednji put kada je ova knjiga dodata u korpu: 31. 03. 2020.

 

Politika bezbednosti

 

Politika isporuke

 

Politika povraćaja

Za dvadeset godina moga nastavničkog rada na Velikoj Školi i na Univerzitetu, pokojni Vasilije Marković bio je moj najvredniji slušalac i najbolji ćak.
Već u prvom semestru on se istakao meću svima svojim drugovima svojom neobičnom vrednoćom i velikim interesom za nauku. On je odmah počeo raditi na srpskoj istoriji sa punom snagom i sa mnogo izgleda na uspeh. Već u prvim semestrima, on je aktivno učestvovao u seminaru interpretišući izvore, prikazujući razna istorijska dela i pokušavajući i sam da rešava neka istoriska pitanja. Već onda je on osobitu pažnju obratio istoriskoj geografiji srpskih zemalja i istoriji srpske crkve. Na obradi te dve oblasti naše istoriske nauke radio je on i posle toga sve do svoje smrti. Iz toga je doba, kao rezultat njegovog rada u seminaru, njegova rasprava: Odnosi Dubrovčana sa Srbijom, od 1358 do 1362 god. (Letopis 244, 1907, 54 - 71).
Rođen u Prijepolju, pokojni Vasilije Marković učio je gimnaziju u Solunu i Skoplju, a Veliku Školu u Beogradu. Po svršenoj Velikoj Školi bio je tri godine nastavnik gimnazije u Plevljima. Novembra 1908 dao je ostavku na državnu službu, da bi se mogao spremati za doktorski ispit, koji je iduće godine i položio. Disertacija mu je bila: Istorija srpskih manastira. Posle položenog doktorskog ispita postavljen je za nastavnika II beogradske gimnazije, gde je ostao i posle položenog profesorskog ispita (u februaru 1914) sve do svoje smrti.
Pokojni Vasilije Marković učestvovao je, kao borac, u svima našim ratovima od Kumanova do propasti Srbijine 1915. God. 1917 poslan je bio u Atinu, da radi na našim nacionalnim stvarima, i tamo je ostao sve do oslobođenja. To je doba njegovog neobično plodnog i intenzivnog rada, koji je nastavio i u oslobođenoj otadžbini.
U Atini je napisao i štampao u Zabavniku (god. 1918, br. 11-13) vrlo dobru raspravu: Jesu li srednjevekovni Srbi smatrali Makedoniju bugarskom? Ta je rasprava, nešto prerađena i proširena, štampana 1919 i na francuskom jeziku za vreme rada konferencije mira.
Ali je glavni njegov interes stalno bio upravljen na istorisku geografiju i na istoriju srpske crkve u srednjem veku. Za vreme aneksione krize, kad sam ja štampao kratku Istoriju Bosne i Hercegovine, Vasilije Marković mi je predložio, da za tu knjigu izradi istoriske karte, što sam ja, razume se, rado i sa blagodarnošću primio. Za drugo izdanje moje Istorije Srpskoga Naroda, Marković je dao sve istoriske karte (svega dvadeset). Svoje temeljno i bogato znanje iz istorijske geografije Balkanskog Poluostrva pokazao je u vrlo dobrom članku: Službena nazvanja oblasti i mesta u novoosvojenim krajevima (Glasnik Srp. Geogr. Društva III, 1914, 231 - 238). U to doba on je već bio spremio za štampu i veliki Istoriski Atlas, koji je, prema referatu pokojnog Stojana Novakovića i mom, bio primljen za izdanja naše Akademije. Ratovi i velika savesnost pokojnog Vasilija Markovića, koji se uvek bojao da nije dovoljno savladao materijal, krivi su, što to važno delo nije potpuno dovršeno i objavljeno. I od drugog njegovog rada, Istorija Srpske Crkve, ovde je štampan samo jedan, srazmerno mali, deo.
Tom radu, istoriji srpske crkve osobito u srednjem veku, hteo je pokojni Vasilije Marković da posveti ceo svoj život. Ponuđen da primi katedru Istorije Srpskog Naroda na Univerzitetu u Skoplju, on je odbio tu ponudu, sa motivacijom da hoće da se bavi samo istorijom srpske crkve. Da je ostao živ, ta bi mu se želja ispunila na katedri bogoslovskog fakulteta. Ali je on umro iznenada, mlad, u najboljoj snazi, na početku svog naučnog rada. Smrt je njegova težak udar ne samo za nas, njegove prijatelje, nego i za srpsku nauku, kojoj su snage, kao što je bio pokojni Vasilije Marković, tako potrebne.
Beograd, St. Stanojević
1 septembra 1920.

Tužnu dužnost izvršujemo, ispraćajući ysvet ovu knjigu našega prijatelja kao posmrče. Kada je bio najbliže ostvarenju svojih nada i stajao na pragu da postane profesor univerziteta, za što se godinama savesno spremao, iznenada ga je stigla smrt, presekla je sve njegove lepe i poštene namere, otkinula ga je od njegovih milih, a našoj nauci oduzela jednoga od najsavesnijih i najspremnijih radenika. Teška borba životu njega je jačala, ratovanje i ratne nevolje su ga čeličile, a podmukla bolest oborila ga je za dva-tri dana i prekinula rad i niz života onda, kada je on bio napregao sve snage, da svoje dugogodišnje studije o pravoslavnom monaštvu i manastirima spretno i jasno prikaže i valjano izda. Štampanje ove knjige već je bilo započelo, i prva su dva tabaka bila potpuno spremljena za štampu, kada je naš prijatelj, iza kratke bolesti, 6. februara 1920. naglo umro.
Mi bi se ogrešili o njegovu milu uspomenu i o našu nauku, kad bi pustili, da ovo delo ostane neizdano, jer je ono prvi ozbiljni naučni pokušaj,  da se prouči i prikaže celokupna prošlost pravoslavnog monaštva i manastira u srednjevekovnoj Srbiji.  Ta je prošlost do sad bila nepotpuno proučena, te je to bila jedna od glavnih zapreka za upoznavanje razvitka naše kulture,  na koji je pravoslavno monaštvo vršilo dugotrajan i jak uticaj. To se odavno znalo, ali su teškoće oko proučavanja našeg verskog života i crkvenih ustanova u Srednjem Veku tako velike, da ih dosad nije mogao niko savladati, ko god ih je pokušavao u celini rešiti. Jer namera Ilariona Ruvarca, da sastavi opširno i temeljno delo Serbiasacra, ostala je samo njegova najmilija želja, a Stojan Novaković je i zvelikog niza nerešenih pitanja, o uticaju pravoslavne crkve na naš progres, samo nekoliko njih obradio i već time, zajedno s ostalim našim istoricima, jasno dokazao, kako je uticaj pravoslavn e crkve na naš kulturni razvitak bio veliki i kako je nama još slabo poznat.
Naš pokojni prijatelj izabrao je iz reda nedovoljno razjašnjenih pitanja naše kulturne istorije jedno od najtežih i savesno ga je proučavao od 1908. g., da bi mogao sistematski prikazati početke i razvoj pravoslavnog monaštva i manastira u Srbiji. Uz teškoće ovakoga rada pristupile su još smetnje, koje su sobom doneli ratovi i nevolje koje ih prate, te su samo njegova besprimerna izdržljivost i savesnost, pored svega toga, mogle stvoriti delo ovako visoke naučne vrednosti.
Mi izdajemo ovu knjigu, kako ju jenaš prijatelj napisao, izmenjujući samo ono, što bi i on pri ispravkama izmenio, jer nam jestalo da toga, da izdamo njegovo delo, s pečatom njegove izrazite ličnosti. Zato smo ostavili i njegov način štampanja, kako ga jeon yprva dva tabaka započeo. Nismo dirali ni tragove, po kojima cevidi, kako jedelo izrađivano yteškim prilikama, na strani — velikim delom yAtini — bez ikakve pogodnosti za ovaki naučni rad i bez biblioteka, obilnih izvorima i literaturom, potrebnom za izučavanje naše prošlosti. Sve smo to ostavili, da bi cešto tačnije mogli upoznati pogledi našega pokojnoga prijatelja na razvoj i ulogu pravoslavnoga monaštva i manastira ysrednjevekovnoj Srbiji, da bi cemogao pouzdano razabrati metod njegova rada i naslutiti velike teškoće, koje jeynjemu morao savlađivati.
St. Stanojević, Nikola Radojčić

492 Kom.

Detalji

Format
A5
Broj strana
297
Pismo
Ćirilica
Povez
Broš
Godina izdanja
2019
chat Komentari (0)
Trenutno nema komentara.