Prodaja! Vasilije Marković - Pravoslavno monaštvo i manastiri u srednjovekovnoj Srbiji Pogledaj veće

Dostupno samo putem interneta!

Vasilije Marković - Pravoslavno monaštvo i manastiri u srednjovekovnoj Srbiji

Novo

Format: A5
Broj strana: 297
Pismo: Ćirilica
Povez: Broš
Godina izdanja: 2017

Detaljnije

100 Stavke

540,00 RSD

-40%

900,00 RSD

Add to wishlist

Više informacija

Vasilije Marković - Pravoslavno monaštvo i manastiri u srednjovekovnoj Srbiji

Za dvadeset godina moga nastavničkog rada na Velikoj Školi i na Univerzitetu, pokojni Vasilije Marković bio je moj najvredniji slušalac i najbolji ćak.

Već u prvom semestru on se istakao meću svima svojim drugovima svojom neobičnom vrednoćom i velikim interesom za nauku. On je odmah počeo raditi na srpskoj istoriji sa punom snagom i sa mnogo izgleda na uspeh. Već u prvim semestrima, on je aktivno učestvovao u seminaru interpretišući izvore, prikazujući razna istorijska dela i pokušavajući i sam da rešava neka istoriska pitanja. Već onda je on osobitu pažnju obratio istoriskoj geografiji srpskih zemalja i istoriji srpske crkve. Na obradi te dve oblasti naše istoriske nauke radio je on i posle toga sve do svoje smrti. Iz toga je doba, kao rezultat njegovog rada u seminaru, njegova rasprava: Odnosi Dubrovčana sa Srbijom, od 1358 do 1362 god. (Letopis 244, 1907, 54 - 71).

Roćen u Prijepolju, pokojni Vasilije Marković učio je gimnaziju u Solunu i Skoplju, a Veliku Školu u Beogradu. Po svršenoj Velikoj Školi bio je tri godine nastavnik gimnazije u Plevljima. Novembra 1908 dao je ostavku na državnu službu, da bi se mogao spremati za doktorski ispit, koji je iduće godine i položio. Disertacija mu je bila: Istorija srpskih manastira. Posle položenog doktorskog ispita postavljen je za nastavnika IIbeogradske gimnazije, gde je ostao i posle položenog profesorskog ispita (u februaru 1914) sve do svoje smrti.

Pokojni Vasilije Marković učestvovao je, kao borac, u svima našim ratovima od Kumanova do propasti Srbijine 1915. God. 1917 poslan je bio u Atinu, da radi na našim nacionalnim stvarima, i tamo je ostao sve do oslobođenja. To je doba njegovog neobično plodnog i intenzivnog rada, koji je nastavio i u oslobođenoj otadžbini.

U Atini je napisao i štampao u Zabavniku (god. 1918, br. 11-13) vrlo dobru raspravu: Jesu li srednjevekovni Srbi smatrali Makedoniju bugarskom? Ta je rasprava, nešto prerađena i proširena, štampana 1919 i na francuskom jeziku za vreme rada konferencije mira.

Ali je glavni njegov interes stalno bio upravljen na istorisku geografiju i na istoriju srpske crkve u srednjem veku. Za vreme aneksione krize, kad sam ja štampao kratku Istoriju Bosne i Hercegovine, Vasilije Marković mi je predložio, da za tu knjigu izradi istoriske karte, što sam ja, razume se, rado i sa blagodarnošću primio. Za drugo izdanje moje Istorije Srpskoga Naroda, Marković je dao sve istoriske karte (svega dvadeset). Svoje temeljno i bogato znanje iz istorijske geografije Balkanskog Poluostrva pokazao je u vrlo dobrom članku: Službena nazvanja oblasti i mesta u novoosvojenim krajevima (Glasnik Srp. Geogr. Društva III, 1914, 231 - 238). U to doba on je već bio spremio za štampu i veliki Istoriski Atlas, koji je, prema referatu pokojnog Stojana Novakovića i mom, bio primljen za izdanja naše Akademije. Ratovi i velika savesnost pokojnog Vasilija Markovića, koji se uvek bojao da nije dovoljno savladao materijal, krivi su, što to važno delo nije potpuno dovršeno i objavljeno. I od drugog njegovog rada, Istorija Srpske Crkve, ovde je štampan samo jedan, srazmerno mali, deo.

Tom radu, istoriji srpske crkve osobito u srednjem veku, hteo je pokojni Vasilije Marković da posveti ceo svoj život. Ponuđen da primi katedru Istorije Srpskog Naroda na Univerzitetu u Skoplju, on je odbio tu ponudu, sa motivacijom da hoće da se bavi samo istorijom srpske crkve. Da je ostao živ, ta bi mu se želja ispunila na katedri bogoslovskog fakulteta. Ali je on umro iznenada, mlad, u najboljoj snazi, na početku svog naučnog rada. Smrt je njegova težak udar ne samo za nas, njegove prijatelje, nego i za srpsku nauku, kojoj su snage, kao što je bio pokojni Vasilije Marković, tako potrebne.

Beograd,      St. Stanojević

1 septembra 1920.

 

Tužnu dužnost izvršujemo, ispraćajući ysvet ovu knjigu našega prijatelja kao posmrče. Kada jebio najbliže ostvarenju svojih nada i stajao na pragu da postane profesor univerziteta, za što cegodinama savesno spremao, iznenada ga jestigla smrt, presekla jesve njegove lepe i poštene namere, otkinula ga jeod njegovih milih, anašoj nauci oduzela jednoga od najsavesnijih i najspremnijih radenika. Teškaborbay životunjegajejačala, ratovanjeiratnenevoljesuga čeličile, apodmuklabolestoborilagajezadva-tridanaiprekinularadini životonda, kadajeonbionapregaosvesnage, dasvojedugogodišnjestudijeopravoslavnommonaštvuimanastirimaspretnoijasnoprikažeivaljanoizda. Štampanjeoveknjigeveć jebilozapočelo, iprvasudvatabakabilapotpunospremljenaza štampu, kadajenaš prijatelj, izakratkebolesti, 6. februara 1920. nagloumro.

Mibiceogrešilionjegovumiluuspomenuionašunauku, kadbipustili, daovodeloostaneneizdano, jerjeonoprviozbiljninaučnipokušaj, daceproučiiprikažecelokupnaprošlostpravoslavnogmonaštvaimanastiraysrednjevekovnojSrbiji. Tajeprošlostdosadbilanepotpunoproučena, tejetobilajednaodglavnihzaprekazaupoznavanjerazvitkanašekulture, nakojijepravoslavnomonaštvovršilodugotrajanijakuticaj. Toceodavnoznalo, alisuteškoćeokoproučavanjanašegverskog životaicrkvenihustanovaySrednjemVekutakovelike, daihdosadnijemogaonikosavladati, kogodihjepokušavaoycelinirešiti. JernameraIlarionaRuvarca, dasastaviopširnoitemeljnodeloSerbiasacra, ostalajesamonjegovanajmilija želja, aStojanNovaković jeizvelikognizanerešenihpitanja, outicajupravoslavnecrkvenanaš progres, samonekolikonjihobradioiveć time, zajednososta- limnašimistoricima, jasnodokazao, kakojeuticajpravoslavnecrkvenanaš kulturnirazvitakbiovelikiikakojenamajoš slabopoznat.

Naš pokojniprijateljizabraojeizredanedovoljnorazjašnjenihpitanjanašekulturneistorijejednoodnajtežihisavesnogajeproučavaood 1908. g., dabimogaosistematskiprikazatipočetkeirazvojpravoslavnogmonaštvaimanastiraySrbiji. Uzteškoćeovakogaradapristupilesujoš smetnje, kojesusobomdoneliratoviinevoljekojeihprate, tesusamonjegovabesprimernaizdržljivostisavesnost, poredsvegatoga, moglestvoritideloovakovisokenaučnevrednosti.

Mi izdajemo ovu knjigu, kako ju jenaš prijatelj napisao, izmenjujući samo ono, što bi i on pri ispravkama izmenio, jer nam jestalo da toga, da izdamo njegovo delo, s pečatom njegove izrazite ličnosti. Zato smo ostavili i njegov način štampanja, kako ga jeon yprva dva tabaka započeo. Nismo dirali ni tragove, po kojima cevidi, kako jedelo izrađivano yteškim prilikama, na strani — velikim delom yAtini — bez ikakve pogodnosti za ovaki naučni rad i bez biblioteka, obilnih izvorima i literaturom, potrebnom za izučavanje naše prošlosti. Sve smo to ostavili, da bi cešto tačnije mogli upoznati pogledi našega pokojnoga prijatelja na razvoj i ulogu pravoslavnoga monaštva i manastira ysrednjevekovnoj Srbiji, da bi cemogao pouzdano razabrati metod njegova rada i naslutiti velike teškoće, koje jeynjemu morao savlađivati.

St. Stanojević, Nikola Radojčić

 

 

Kritike

Napišite kritiku

Vasilije Marković - Pravoslavno monaštvo i manastiri u srednjovekovnoj Srbiji

Vasilije Marković - Pravoslavno monaštvo i manastiri u srednjovekovnoj Srbiji

Format: A5
Broj strana: 297
Pismo: Ćirilica
Povez: Broš
Godina izdanja: 2017

Napišite kritiku