• -30%
  • Novo

Nikanor Ružičić - Istorija srpske crkve 1-2

2.540 RSD
1.778 RSD Uštedite 30%
Porez je uključen

Episkop Nikanor Ružičić (1843 — 1916) bio je vladika žički od 1886. do 1889. i niški od 1898. do 1911. godine, profesor i rektor Beogradske bogoslovije, počasni član Srpske kraljevske akademije od 1892.

Delo Istorija srpske crkve episkopa Nikanora Ružičića predstavlja prvu celovitu, hronološki i geografski obrađenu istoriju srpske crkve, od neznaboštva preko pokrštavanja Srba, osnivanja Prvojustinijanske arhiepiskopije, pojave Ćirila i Metodija, srpsko-panonske mitropolije, Srpske crkve u Dalmaciji, ohridske arhiepsikopije, pojave Bogumila, i Arijanaca, pa do rada Sv. Sava i osnivanja svetosavsko-žičke arhiepiskopije i osnivanja Srpske patrijatšije.

Količina

Poslednji put kada je ovaj proizvod kupljen: 20. 09. 2021.

 

Politika bezbednosti

 

Politika isporuke

 

Politika povraćaja

Dobro znanje svoje prošlosti vodilja je budućnosti čovečje. Istorija prošlosti i naroda jeste učiteljica naroda. I koji narod dobro izučava i zna istoriju sveta — naročito istoriju sviju — tome je budućnost osigurana. Međutim, koji narod ne vodi računa o svojoj istorijskoj prošlosti, a još manje o prošlosti drugih naroda, taj nema i ne može imati sigurnu, a još manje dobru i naprednu budućnost. Teško onome narodu, čija svaka generacija misli i drži, da tek od nje nastaje pravi početak narodnjega života i narodnje istorije!. . . Taj će narod večno ostati na svome početku, i nikada ni koraka ne može napred krenuti. Večno će počinjati, a nikada neće doživeti da posao dokonča i da od njega uživa plodove. I ne samo to, nego će on večno biti, kao dete okruženo dadiljama, okružen nekakvim nametljivim prijateljima i nezvanim tutorima, koji neprestano nameću svoje savete, a razume se — ti saveti idu u korist nametljivaca, a na veliku štetu samoga naroda i njegovoga razvitka i napretka. Jer, nezvani tutori radi su večno da tutorišu.
Zato svaki pametan narod, (a još više mudri predstavnici narodni) u cilju, da bi se što pre kurtalisao nezvanih tutora i sebe video na dobrom putu, revnosno izučava istoriju sveta i njegovu prošlost, a naročito svoga naroda, te otuda crpi nauku za dalje upravljanje u životu i razvijanju svome. U tom se cilju i svi književnici trude, da što više upoznaju narode sa istorijskom prošlošću. Zato oni u raznim istorijskim spisima istražuju, razrađuju i objašnjavaju i najtamnija istorijska pitanja i prošle događaje i mene kroz koje je ovaj vidljivi svet prolazio.
I naši su vredni književnici, nemalo u svima granama nauka, isticali istorijsku prošlost srpskoga naroda. Koliko se puta govorilo i pisalo, razgledalo i pretresalo u svima pravcima srpsko-državnoga ži- vota, prošlost naše uže otadžbine, koja je samo jedan mali delić vilike srpske domovine. Samo je vrlo malo, gotovo i ništa, govoreno i pisano o prošlosti srpskoga religioznoga života. Malo se pisalo i govorilo baš o toj činjenici našega života, koja je vazda bila, a i danas je, glavni pokretač sviju žila sprovodnica i odvodnica arterija narodno-državnoga života i bića, koja upravo uliva životne sokove u narodni organizam, bez kojih bi na prvom koraku i prvog dana morali uginuti.
Nema, valjda, Srbina, koji bi danas odricao ovu važnu ulogu, koju je toliko vekova vršila vera i crkva u srpsko-narodnom životu, spasenju i opstanku. A malo je njih, koji ne vide i ne priznaju, da su baš vera i crkva i danas glavni čuvari ne samo srpske narodnosti i jezika, nego i srpskih državica. Za jak dokaz ove misli služi utvrđena činjenica: da je srpski norod vazda baš tamo i tada brojno malaksavao, gde se i kada se pokazala ravnodušnost u grudima njihovim prema veri i crkvi. Međutim, tamo se, i tada se, narod snažno i svoju narodnu misao više razvijao, gde se i kada se pojavila u grudima nji- hovima jača ljubav prema veri i crkvi. I za jedno i za drugo ima hiljadama primera.
Ove nesumnjive primere može nam pokazati najviše i najbolje Istorija srpske crkve. Nu, mi ni do danas nemamo takve istorije, koja bi obuhvatala svu prošlost života, razvitka i napretka, usavršavanja i opadanja srpske crkve. U tome se opaža velika u našoj književnosti. Pa kako je istorija dobra učiteljica narodna, i kako svaki narod može snažnije i pouzdanije koračati napred i vedrije i veselije gledati u budućnost svoju, kad dobro zna istoriju svoje prošlosti kako u narodno-državnom, tako i u crkveno-religioznom životu: onda je bez svake sumnje nama svima, bez razlike staleža i spola, vrlo potrebni znati i istoriju srpske crkve. Ona će nas, također, mnogo dobrome i korisnome naučiti, što će od vrlo velike koristi biti za budućnost države i crkve naše.
U cilju zadovoljenja te potrebe, mi smo se rešili, da po silama našim sastavimo i, ako Bog da, izdamo celokupnu istoriju srpske crkve, koja će više biti kao početna, ostavljajući budućnosti da je kadriji i darovitiji srpski sinovi isprave i popune.
Prvu knjigu, koja obuhvata prvi deo naše crkvene istorije od njenoga pojava do XIII veka evo već puštamo u svet. Ovaj deo, a i druge, sastavismo na osnovi do sada poznatih istorijskih spomenika i izvora i po dobivenim istorijskim rezultatima. Pisali smo po svome shvaćanju i dubokom uverenju, držeći se logike istorijskih događaja, a neobazirući se na to, šta će reći šoviniste, a još manje blgarofili i svi drugi, kojima je iz neke neopravdane nenavisti i mržnje prema nama, i istina gorka i mrska.

160 Kom.
2021-01-05

Detalji

Format
A5
Broj strana
I - 310; II - 527
Povez
Tvrdi
Godina izdanja
2020
ISBN
978-86-81800-27-0
chat Komentari (0)
Trenutno nema komentara.