• -30%
  • Novo

Stendal - Parmski kartuzijanski manastir

1.390 RSD
973 RSD Uštedite 30%
Porez je uključen

Parmski kartuzijanski manastir napisan je u zimu 1830, na tri stotine milja od Pariza;
Mnogo godina pre toga, u vreme kad su naše armije prelazile Evropu, slučaj mi je dodelio stan u kući nekog kanonika; to je bilo u Padovi, srećnoj varoši Italije; kako se ovo boravljenje produžilo, kanonik i ja postadosmo prijatelji.
Prolazeći ponovo kroz Padovu pred kraj 1830, pohitao sam kući dobroga kanonika; njega više nije bilo, to sam znao, ali sam hteo da još jedanput vidim salon u kome smo proveli toliko prijatnih večeri, za kojima sam docnije tako često žalio. Zatekao sam u njoj kanonikovog sinovca i njegovu ženu, koji me dočekaše kao starog prijatelja. Naišlo je nekoliko ličnosti, i rastali smo se vrlo kasno; sinovac je poručio u kavani Pedroti izvrstan zambaljone. Što nas je naročito zadržalo, to je istorija vojvotkinje Sanseverine, koju je neko pomenuo i koju je sinovac bio tako dobar da u moju čast ispriča u celini.

Količina

 

Politika bezbednosti

 

Politika isporuke

 

Politika povraćaja

Ova novela napisana je u zimu 1830, na tri stotine milja od Pariza; prema tome, u njoj nema nikakvih nagoveštaja o događajima iz 1839.
Mnogo godina pre toga, u vreme kad su naše armije prelazile Evropu, slučaj mi je dodelio stan u kući nekog kanonika; to je bilo u Padovi, srećnoj varoši Italije; kako se ovo boravljenje produžilo, kanonik i ja postadosmo prijatelji.
Prolazeći ponovo kroz Padovu pred kraj 1830, pohitao sam kući dobroga kanonika; njega više nije bilo, to sam znao, ali sam hteo da još jedanput vidim salon u kome smo proveli toliko prijatnih večeri, za kojima sam docnije tako često žalio. Zatekao sam u njoj kanonikovog sinovca i njegovu ženu, koji me dočekaše kao starog prijatelja. Naišlo je nekoliko ličnosti, i rastali smo se vrlo kasno; sinovac je poručio u kavani Pedroti izvrstan zambaljone. Što nas je naročito zadržalo, to je istorija vojvotkinje Sanseverine, koju je neko pomenuo i koju je sinovac bio tako dobar da u moju čast ispriča u celini.
— U zemlji u koju idem, rekoh prijateljima, neću provoditi večeri kao što je ovo, i da bih prekratio dugo vreme, napisaću novelu iz života vaše ljupke vojvotkinje Sanseverine. Ugledaću se na vašeg starog pripovedača Bandelu, aženskog vladiku, koji bi smatrao za zločin da propusti istinite doživljaje njene istorije ili doda nove.
— Kad je tako, reče sinovac, daću vam letopis svoga strica, koji, što se tiče Parme, pominje po neku intrigu s tog dvora u doba kad je vojvotkinja na njemu vedrila i oblačila; ali, pazite! ova istorija nije nimalo moralna, i sad kad se vi u Francuskoj hvalite jevanđelskom čednošću, ona vam može stvoriti glas jednog zločinca.
Objavljujem ovu novelu ne menjajući ništa u rukopisu iz 1830, što može imati dve nezgode.
Prvu za čitaoca: pošto su ličnosti Italijani, oni će ga možda manje zanimati, jer se srca u ovoj zemlji dosta razlikuju od francuskih; Italijani su iskreni, dobrodušni i, nimalo snebivljivi, govore ono što misle; sujeta kod njih izbija samo na mahove; tada se pretvara u strast i zove se puntiglio. Najzad, siromaštvo kod njih nije sramota.
Druga se nezgoda tiče pisca. Priznaću da sam bio tako smeo da ostavim ličnostima svu hrapavost njihovih karaktera; ali u naknadu za to, što otvoreno izjavljujem, najmoralnije osuđujem mnoge njihove postupke. Našto im pripisivati visoku moralnost i privlačne strane francuskih karaktera, koji vole novac iznad svega i nikad ne padaju u greh iz mržnje ili iz ljubavi? Italijani ove novele sasvim su drukčiji. Uostalom, čini mi se da kad god čovek otputuje dve stotine milja s juga na sever, uvek nailazi na nov predeo, kao i na nov roman. Ljubazna kanonikova snaha poznavala je dobro, i mnogo volela, vojvotkinju Sanseverinu, i ona me moli da ništa ne menjam u njenim doživljajima koji su za osudu.
23. januara 1839.

500 Kom.

Detalji

Format
A5
Broj strana
586
Pismo
Ćirilica
Povez
Tvrdi
Godina izdanja
2020

Možda vam se svidi

chat Komentari (0)
Trenutno nema komentara.