Ova knjiga nije ljubavni roman, ova knjiga je priča o životu I prihvatanju smrti kao sastavnog dela života.Kroz sudbine ovih običnik žena iz ove knjige, čitalac neće osećati potrebu da ih sažaljeva, pre da će tokovi njihovih sudbina probuditi u njemu neka druga osećanja. Postoji u našem jeziku neobična rečenica “ NIKAD SE NE PONIŠTI “ , nemoj da prestaneš da voliš život zato što su ti se desile neke lošne Ili tužne stvari, nije moguće proživeti život bez bolesti,neuspeha, vremenskih katastrofa,ratnih tragedija i gubitaka onih koje voliš . Sve to ipak nije razlog da se od života odustane, život više pruža nego što oduzima, lepo je živeti pa makad to I ne trajalo do duboke starosti . Gela kaže: “Ja jesam bolesna ali nisam nesretna”.
Svaki čovek na ovom svetu ima periode u svom životu kada je nesretan,ali ne budi nesretan svaki dan, ne budi nesretan do kraja života, ne proputi o no što ti je dato a to je ŽIVOT .