Генерал Јован Мишковић - Косовска битка

Коме Србину, било великом или малом, није позната знаменита битка Косовска? Она је одлучила судбину Српскога народа за пет векова унапред. Она је сахранила српску државу и српску слободу. Од ње почео је Србин да робује и да тугује; од боја Косовскога почео је српски народ тужне песме да пева и своју судбину да оплакује, али и своје јунаке да слави и своју храброст да цени.
Косовска битка чувена је била и остала у свој Европи; она је тада отворила очи и папама и Угрима, јер су они тек после ње осетили праву опасност од Турака. Битку Косовску помињу скоро сви европски историци, али је не цене са првога гледишта, и не дају јој ону важност и значај коју она доиста и заслужује. На Косову борило се  Хришћанство са Мухамеданством, крст са полумесецом, питома Европа са фанатичком Азијом, — а не само Србија са Отоманијом.
Косовска битка, не само по крвавој и јуначкој борби, која се у њој водила; по последицама, које су иза ње настале; него и по томе, што су оба врховна заповедника, — оба владаоца на бојишту погинула, можда је једина у ратној светској историји. Она је решавала: или останак Турака у Европи, или даљи опстанак српске државе; обоје није могло и даље једно поред другог да постоји. Кад ужасни оркан узбурка сиње море и бесни вали почну грувати о тврду обалу: или се ломе таласи о чврсту стену, или се руши обала. Огромна отоманска лавина свалила се је са азијских планина у Европу, рушећи пред собом све препоне на које је наилазила; српска држава била је на томе путу снажна брана, о коју је лавина грунула са свом снагом, или да је сруши, или да се раздроби. То је био природан процес историјских догађаја, који се није могао никако да мимоиђе. —
Због тога, што је битка Косовска такав важан историјски догађај, писали су, о њој многи писци и историци разних народа, и то:
Од Турака: Нешри, Сеадедин, Садудин, Мурат Драгоман и Идрис Бидлиси, историци;
Од Грка: Јован Дука, Ђорђе Франца и Лаоник Халкокондила, историци;
Од Немаца и Француза: Хамер, Цинкајзен, Енгел, Густ. Ал. Гебхарди, Диканж, Левенклав и Докза у њиховим историјама Турака. Каузлер у војној историји, а Ј. Хан у својим путописима;
Од Руса и Словена: Константин философ, Мајков у историји, Гиљфердинг и Бенедикт Курипешић у путописима, а Безсонов у књижевној расправи;
Од Срба и Хрвата: Михајло Константиновић из Островице; Феликс Петанчић у путопису, Мавро Орбини, Јаков Лукарић и Лудвик Туберо (Цревић) историци дубровчани; деспот Ђ. Бранковић (кроника); Јован Рајић, Данило Медаковић и Милован Видаковић, историци; Фр. Рачки и Арним Павић (историјски и књижевно), Василије Суботић (философско-критичка расматрања), Ђорђе Малетић (историјско-критички опис), А. Т. Брлић (превод турских извора) Стојан Новаковић, Никола Крстић, Чеда Мијатовић, Петрановић и Станоје Бошковић (стари списи, критика и описи); Милош Милојевић (народна предања); и осим свега тога српске народне песме и летописи о бици Косовској.
Али од свију списа о овоме догађају најважнија су ова два: Кнез Лазар од И. Руварца архимандрита, и Вук Бранковић од Љуб. Ковачевића професора. Оба су се појавила у прошлој години, дакле најновија су дела, али и најпотпунија. Овим двема историјским расправама има да се захвали, што данас о бици косовској можемо да говоримо са довољно поузданости. —
Историци и писци, дакле, разне врсте и народа, писали су о овом знаменитом историјском догађају европскоме, — о бици Косовској, али је то уопште, а за нас војнике још и посебице, недовољно.
Српски народ испевао је читаву тужну епопеју о крвавоме боју косовскоме, испричао је на разне начине ово своје велико али и жалосно дело, ну то је не само доста нејасно, него и непоуздано.
Па кад цео народ пева и осећа оно, што се пре 500 година догодило, зар може нас, српске војнике, потомке оних славних витезова, што онако јуначки жртвоваше свој живот „за веру и отаџбину”, зар може, велим, нас не занимати у највећим појединостима та крвава истина, али славни догађај у нашој историји, те да се не запитамо:
Шта је и како је било?
Да ли је морало тако да буде? и
Да ли је могло и требало другачије да буде?
Та су ме питања вазда руководила, кадгод сам помишљао на битку Косовску. —
Сваки је историјски догађај последица извесних узрока, који су га изазвали. Истраживањем ових узрока, упознавањем са моторима, који су разне догађаје покренули, може да се суди: зашто се шта у историји догодило, и да ли је могло и другачије да буде?
Да може да се правилно суди о Косовској бици, треба много што шта знати и разумети, па тек онда моћи ће се и правилна оцена о њој изрећи.
Стога се и ја у овој студији нисам ограничио на саму Косовску битку, него сам укратко изложио и све оно, што је њој претходило, и што с њоме у вези стоји; стога сам претресао све факторе, који су на њено решење упливали, па тек после приступио и њеном претресу, па и самој њеној оцени.
Толико, ради обавештења овога што следује.