БЕСПЛАТНА ДОСТАВА ЗА СВЕ ПОРУЏБИНЕ ПРЕКО 3000 РСД НА ТЕРИТОРИЈИ СРБИЈЕ

  • -10%

Шарл Сењобос - Историја савремене цивилизације

263
1.161,00 RSD 1.290,00 RSD Сачувај 10%

Писати предговор за једну књигу, као што је ова, управо је Сизифов посао. Нико за њу не може речитије говорити него сама она. Нека је поштовани читаоци пажљиво прочитају, па ће и сами то признати. Увидеће, да и сама ова књига није ништа друго до само један опширнији предговор, али не предговор за какву другу, опсежнију књигу, већ за све ово што данас видимо око себе, предговор, којим нас писац уводи у читање велике књиге савременога живота. Увериће се и сами, како она, као какав лек, разгони таму са умних очију и помаже им да даље и јасније виде, да боље разумеју све ово, што се данас око нас налази, што бива и што се ради.

Ово је трећа књига Сењобосове Историје образованости (Histoire de la civilisatione contemporaine, — 3. éd. Paris, 1903), која je за кратко време доживела већ неколико издања. Она обухвата најновије доба, доба одважнога раскидања оних стародревних окова, који су тако дуго спутавали и телесну и умну снагу људску, доба наглога и свестранога развијања људскога рода, управо оно доба, за које je наш велики песник, и не познавајући сву величину његову, онако поносито запевао:

„Нек ce овај вијек горди над свијема вјековима,

Он ће ера бити страшна људскијема кољенима”.

Šarl Senjobos - Istorija savremene civilizacije

Шарл Сењобос -

1.161,00 RSD 1.290,00 RSD Сачувај 10%
Количина:
Поштарина
Упитајте

Пожури! Само 14 Остало на стању!

 

Политика безбедности

 

Политика испоруке

 

Политика повраћаја

 

Безбедно плаћање картицама

Од целокупнога старога уређења постоје још само породица и властитост. Остало је све промењено. Данашње друштво не признаје више право једнога човека над другим, господара над робом, заштитника над штићеником, властелина над себром; оно признаје само власт оца породице над женом и децом; сваки је човек слободан и нико није дужан никога слушати. — Обичаји и закони, који су спутавали живот појединаца, пали су; сваки човек може располагати својим животом и имањем: ту је слобода веровања и вршења верских обреда, слобода речи, саобраћаја, бирања себи места за становање, уређивање своје куће, слобода индустрије и трговине, и све то данашње друштво усваја. Оно почива на приватној слободи.

Стари су закони били аристократски; они су људе делили по неједнаким класама и свакога привезивали за његов ред. Данашње је друштво демократско; оно је све људе изједначило пред законом, а задржало је само приватну неједнакост која произилази из имовнога стања. Оно је завело јавну једнакост.

Некада је само мали број повлашћених, грађана или племића, сачињавао народ. Аристотело вели: „Једна добро уређена држава неће занатлијама дати грађанска права.“ Ручни се рад презирао, а радници су били искључени из управе. Данашње друштво прима у политичко тело све становнике, па и саме раднике; оно је опет повратило важност ручном раду; оно индустријалце и трговце поштује исто онако као и власнике имања.

Влада није више искључива својина грађанске аристократије, или каквога цара, или владалачке породице, него народ сам собом управља.

Стара су друштва живела у нереду и под насиљем. Данашње државе имају уређену управу, која се о свему обавештава и свуда одржава ред. Надзорна и судска власт довољно су јаке да заштите поједина лица од злочиначких напада; чиновници (као агенти власти) довољно су часни и доста обазриви, да себи више не допуштају никаква насиља над појединцима. У образованом свету нема више ни разбојника ни гусара; безбедност је потпуна.

Ратовања између народâ, није нестало. Али се почиње на њега гледати као на неко нужно зло. Војници више не сачињавају један повлашћени сталеж; војником се постаје по дужности, а не ради забаве или зарад почасти. Ратови су убилачки, али су ретки и кратковремени. Образованост је постала мирољубива.

Све те промене учиниле су да живот буде угоднији, разноврснији и слободнији. Никад није образованост прикупила око људи толико услова за срећу. — А да ли смо ми срећнији од својих предака? — Нико то не би могао потврдити. — Срећа више зависи од унутрашњих осећаја, него ли од спољашњих добрих прилика. Наш је живот боље уређен него ли живот наших отаца; али, као оно богаташка деца, која су одгајена у раскоши, ми смо се навикли на благостање, па од њега више не осећамо никакве дражи; наше је васпитање раслабило у нама способност за уживање.

Од старога века све се изменило, и материјални, и умни, и друштвени живот. Ваља очекивати да ће се и будућност разликовати од садашњости, као што се садашњост разликује од прошлости. Може бити, да ће и сам наш нараштај бити сведок великих промена, јер изгледа, да уколико образованост иде у напредак, утолико јој је ход све бржи. Ми немамо шта да се бојимо тога; човечанство је прошло кроз такве промене, какве човек не би могао ни замислити, па ипак није пропало. Историја образованости треба да нас научи да верујемо у будућност.

263
14 Ком.

Технички лист

Формат
A5
Број страна
460
Писмо
Ћирилица
Повез
Тврди
Година издања
2022
ISBN
978-86-6140-021-6
Овај наслов нема рецензију

Можда Вам се допадне

Будите у току

Контактирајте нас путем WhatsApp

Boxed:

Sticky Add To Cart

Font: