Као што ова и остале народне песме и традиције сведоче, наш народ држи Вука Бранковића за највећег политичког злочинца у својој историји, јер је „издао” свога таста и господара и своју отаџбину у злокобном косовском боју, који се десио у уторак 15. јуна 1389. и који је ископао гроб српској слободи. Непосредног доказа о Вукову издајству немамо, стога бољи историци у новије време почињу сумњати у истинитост народног предања о томе догађају.

Тако учени Фрања Рачки о косовском боју пише: „Савезна војска српско-босанска под врховном заповешћу самога Лазара бијаше размештена около Приштине и нагибала се више к северу према ушћу Лаба и Ситнице. Спрам те војске стајала је турска под заповешћу самога Султана Мурата I, уз којега су била оба његова сина: Бајазит и Јакуб, искусни војвода седи Јевренос-бег и многе паше и везири... Од Турака одликоваше се особито млади Бајазит, заповедник деснога крила. Лево је крило, које је водио царевић Јакуб, много страдало од храбрих бошњака под војводом Влатком. Срби су се борили као лавови подстицани примером храброга кнеза Лазара. Дуго се није знало, коме је победа досуђена; али, пошто је Бајазиту за руком пошло наглим јуришем разбити противно крило те овде настао неред и просто се глас, да је Вук Бранковић са бојишта отишао са својим одељењем, стане најпре узмицати војвода Влатко са босанском војском, за њим пак и остала војска. Сада већ не могаше бити сумњив крај овој бици: полумесец стече победу над часним крстом и слободом златном, оба владара оставише на Косову свој живот: Мурат под мачем Милоша Обилића, Лазар у вреви оружја; — а народно предање приписује издајству кнеза Вука Бранковића пораз српске војске, а с њом и државе српске”. Други историк, К. Јиречак, описујући бој косовски, за Вука вели: „његовом издајству приписује српски народ косовску несрећу; да ли с правом, не да се историјски потврдити.”

Овом расправом намера ми је да покажем, је ли народно предање о Вукову издајству историјски основано, или га ваља одбацити. Да би се на ово питање могло одговорити што поузданије, проучићемо: I постојбину Вука Бранковића, II племе Вуково, III одношај његов према кнезу Лазару и IV политичку радњу Вукову после косовског боја па до смрти, а напослетку показаћемо V је ли Вук издао на Косову.