БЕСПЛАТНА ДОСТАВА ЗА СВЕ ПОРУЏБИНЕ ПРЕКО 3000 РСД НА ТЕРИТОРИЈИ СРБИЈЕ

  • Ново

Шарл Сењобос - Историја античке цивилизације

367

Šarl Senjobos - Istorija antičke civilizacije

Ово је прва књига Сењобосове Историје образованости (Histoire de la civilisation ancienne (Orient, Grèce, Rome)), која je за кратко време доживела већ неколико издања. Она обухвата доба антике.

Шарл Сењобос -

Количина:
Поштарина
Упитајте

Пожури! Само 100 Остало на стању!

Васкршње снижење
Драги наши читаоци,
Одлучили смо да Вас и ове године обрадујемо васкршњим снижењем:
25% попуста на купљену 1 или 2 купљене књиге
30% попуста на 3 купљене књиге
40% попуста на 4 или више купљених књига
уз бесплатну доставу за износе веће од 3000 РСД.
Снижење се обрачунава аутоматски када у корпу додате одговарајући број наслова.
 

Политика безбедности

 

Политика испоруке

 

Политика повраћаја

 

Безбедно плаћање картицама

 

Безбедно плаћање картицама

Предговор књиге Историје античке цивилизације Шарла Сењобоса

Људски се род стално и свестрано развија. Његов живот из дана у дан постаје све удобнији, али у исти мах и све сложенији и простом свету све неразумљивији. Међутим, тај живот, такав какав је сад, или какав је био ма у које доба у прошлости, нити је самоникао, нити је случајно такав. Напротив, он има својих узрока, па ће имати и последица; њему је основа прошлост, а он ће служити као подлога будућности. Другим речима, целокупни развој људскога живота стоји у јакој узрочној међусобној вези, тако да све што је позније, што је по времену млађе потиче из онога што је пред њим, што је старије. Стога се и каже да је „садашњост чедо прошлости.”

Многи старији људи не схватају живот ни делање млађега нараштаја и не пристају уза-њ, а многи се млађи људи љуте на старије што су консервативни. Сасвим природно! Они се не разумеју, или боље, они се не познају. Они се познају лично, онако као што човек познаје и друге предмете по спољашњим знацима, али они једни код других не познају оно што сачињава душевни живот човечји; они не познају ону средину у којој се нараштаји развијају; не познају осећаје, мисли, идеје, којима се нараштаји напајају и на рад покрећу. Њима јава личи на сан. Међутим, садашњост се може правилно схватити и разумети само тако, ако се добро познаје прошлост из које потиче. А само се из тачнога познавања прошлости и правилнога разумевања садашњости могу изводити ваљане поуке за будућност. И као год што би био узалудан посао учити дете писмености, а не дати му шта да чита, тако би исто било без вредности причати неком о будућој некој слави, о материјалном благостању, о слободама итд., а не показати му суштину и вредност свега тога; не показати му путеве, којима се до тога долази и прилике у којима се све то развија; не показати му узроке који помажу или ометају остварење свега тога. Лично искуство и добре књиге у том су погледу вазда били добри учитељи.

*

Последње две четврти прошлога столећа наша је књижевност добијала књижевних радова готово у свима правцима. У том је времену, пре триестину годину, угледала света на српском језику и онда чувена, Дреперова Историја умнога развића у Јевропи, у преводу М. Ракића (1871. и 1874). Но после тога, мада је рад у другим правцима продужаван, једна је научна грана готово стално остајала занемарена. За поуку народа у ширем смислу тако важно приказивање културнога живота, умнога развијања и усавршавања људскога рода све једнако је остајало незаступљено. И после појаве Дреперове историје српска књижевност није више добила сличнога дела, ни у преводу ни у оригиналу. Па и овај се превод у току времена толико проредио, да је данас, као каква старина постао готово неприступачан и историцима по занату, а камо ли обичним читаоцима. Отуда се у току последњих триестину година створила у нашој историјској књижевности једна осетна празнина, коју ни приближно није могла попунити прва књига Колбове Културне Историје, а још мање специјална и сувише научна Беклова Историја цивилизације у Енглеској, у преводу Б. Кнежевића, па ни г. Жујовићево Камено доба. Тај је недостатак морао осетити сваки онај ком је пало на памет, да се по нашим књигама упозна с културним животом народа у минулим столећима, а да и не  спомињем свакодневну потребу наставника и њихових ученика, који изучавају историју.

Жеља, да се та потреба колико толико задовољи, изазвала је мене и мога, сад већ покојнога друга Миливоја Анастасијевића, суплента крагујевачке гимназије, да преведемо на српски језик Историју образованости, коју је написао одлични француски историк Шарл Сењобо (Historire de la Civilisation par Ch. Seignobos Doctuer ès lettres, Maître de Conférences à la Faculté des letres de Paris, — 3. vol. Paris 1902). А да се зауставимо баш на овом делу било је довољно разлога. Пре свега, његов писац г. Сењобо, као историк, данас стоји упоредо са Е. Лависом, А. Рамбо-ом и другим најбољим француским историцима. Његове радове награђује француска Академија, а преводе их и други народи, чија је књижевност куд и камо богатија од наше. Само пак дело, по нашем мишљењу, управо је такво какво је потребно великој већини наших читалаца. Оно се одликује лепо пробраним, карактеристичним градивом, прегледношћу, кратким чланцима, кратким но ипак сасвим јасним излагањем и многобројним, лепим и примамљивим сликама, које још више олакшавају разумевање самога текста. Више лепо сређенога градива на мање простора доиста је тешко наћи у књижевним делима ове врсте.

*

По ранијем споразуму мени је пало у део да преведем и за штампу спремим ову прву књигу. Како сам то урадио, видеће и оцениће они који буду ову књигу читали. А ради бољега разумевања овога рада напомињем ово:

1. У распореду градива учинио сам једну малу измену. У оригиналу се Увод почиње оним што је овде означено с Б. Људи и историја. Ја сам у увод унео и одељак А. Преисторијско доба, који је у оригиналу био у почетку друге књиге. То сам урадио стога што ми се учинило, да је тако и природније и за наше прилике погодније.

2. У раду сам се служио и другим пишчевим делима, као; Historie de la Civilisation dans l′ antiquité — Hist narrative et descriptive des anciens peuples de l′ Orient;  — Hist narrat. et descript. de la Grèce ancienne и Hist n. et d. du peuple romain. Отуд ће се местимице наћи неке мале разлике између превода и оригинала, али таквих случајева неће бити много. То сам радио ради јасноће превода.

3. Старао сам се да при превођењу оригиналу очувам његове карактерне особине, али сам притом свагда имао на уму, да књигу спремам за српске читаоце. Стога сам удешавао, да језик буде чист, а изрази разумљиви. Избегавао сам употребу туђих речи, где год сам се могао сетити српске речи с једнаким или бар приближно једнаким значењем. Можда сам у том ишао и даље него што би требало према садањем стању нашега књижевнога језика. Али, да су тако радили сви који су штогод писали, ми бисмо данас имали утврђене изразе и јасне појмове, који се за те изразе везују, те се не би ни употребљавале туђе речи, бар за оно за што имамо својих. Местимице сам преводио и описно, где је било потребно, но мислим да се таквих места неће наћи много.

4. Питање о писању особних имена у нас је још нерешено. Овде читаоци неће наћи потпуно заступљен ниједан од истакнутих праваца. Једна су нам имена дошла кроз грчки, друга кроз латински језик; једна по новогрчком, а друга по старогрчком изговору. Већина их је дужом употребом већ стекла право грађанства у нашем књижевном језику, и ја им то право нисам хтео одузимати. Стога сам та имена обично употребљавао онако како су она уопште позната. Зашто бисмо, на пример, један стари град звали Атене, кад се тај исти град данас зове Атина?

О Петрову-дне 1906. год.

У Крагујевцу

Влад. Ј. Радојевић

професор

Садржај књиге Историје античке цивилизације Шарла Сењобоса

Предговор 7

Увод 13

А. Преисторијско доба 15

Преисторијска археологија 15

Преисторијски остатци — Њихова старост — Преисторијска наука — Четири доба

1. Доба ломљенога камена 17

Остатци у наносу — Пећински људи

2. Доба глачанога камена 19

Језерска насеља — Мегалитски споменици

3. Бронзано доба 24

Бронза — Бронзани предмети

4. Жељезно доба 25

Жељезо (гвожђе)  — Гвоздено оружје

Закључак 27

Како треба разумети ова четири доба — Неизвесности — Решена питања

Б. Људи и историја 29

Расе и народи 29

Етнографија — Расе — Образовани или културни народи — Аријанци и Семићани

Историја и њени извори 32

Легенде — Историја — Подела историје — Историја старог века — Историја новог века — Историја средњег века

Извори за историју образованости Старога века 34

Извори — Књиге — Грађевински споменици — Натписи и записи — Језици — Празнине

ИСТОК 39

I Мисирци 41

Мисир 41

Земља — Нил — Богатство земље — Херодотова причања — Шамполион, Египтолози — Новији проналасци

Мисирско царство 44

Старост мисирског народа — Мемфис и пирамиде — Мисирска образованост — Тива — Фараони — Поданици — Деспотизам — Усамљеност Мисираца

Мисирска вера 49

Мисирски богови — Озирис — Амон-Ра — Богови са животињском главом — Свете животиње — Бик Апис — Обожавање мртвих — Суђење души — Мумије — Мртвачка књига

Уметност 54

Индустрија — Грађевинарство — Гробнице — Храмови — Вајарство — Сликарство — Књижевност — Судбина мисирске образованости

II Асирци и Вавилонци 59

Халдеја 59

Земља — Народ — Градови

Асирци 60

Асирија — Прве појаве Асираца — Стара причања — Нинива — Записи на црепићима — Клинасто писање — Асирски народ — Краљ — Ратни походи — Пропаст асирске државе

Вавилонци 67

Друго халдејско царство — Вавилон — Вавилонска кула

Обичаји и вера 69

Обичаји — Вера — Богови — Астрологија — Врачање — Наука

Уметност 71

Грађевинарство — Дворови — Вајарство

III Феничани 75

Тир и Картагина 75

Земља — Градови — Феничанске развалине — Феничанско уређење — Тир — Картагина — Картагинска војска — Картагињани — Феничанска вера

Феничанска трговина 80

Феничанско занимање — Каравани — Мрнарица — Трговинска роба — Феничанске тајне — Насеобине — Феничански утицај — Азбука

IV Јевреји 85

Библија — Јевреји — Патријарси — Израиљци — Мојсијев позив — Израиљци у пустињи — Обећана Земља

Вера израиљска 88

Један Бог — Божији народ — Савез или завет — Десет заповести — Закон — Јеврејски је народ вера створила

Јерусалимско царство 90

Судије — Цареви — Јерусалим — Храм

Пророци 93

Пропаст Израиљева — Израиљско мишљење о тој пропасти — Пророци — Ново учење — Месија

Јеврејски народ 95

Повратак у Јерусалим — Јевреји — Синагоге — Разрушавање јерусалимског храма — Судбина Јевреја после овог растурања

V Персијанци 99

Зороастрова вера 99

Иран — Иранци — Зороастар — Зенд-Авеста — Ормузд и Ариман — Добри и зли духови — Ормуздове и Ариманове творевине — Спољашњи знаци богопоштовања (култ) — Моралне поуке — Погреб — Судбина душе — Главно обележје маздеизма

Персијско царство 104

Миђани — Персијанци — Кир — Бехистунски запис — Персијска држава — Сатрапије — Државни приходи — Велики краљ — Персијске заслуге — Суза и Персепољ — Персијско грађевинарство

грци 111

VI Народи Грчке 113

Земља 113

Изглед земље — Море — Клима  — Простота грчког живота

Прастара Грчка 116

Порекло Грка — Предање — Тројански рат — Омирове песме — Грци у Омирово доба

Најезде и кретање народа у Грчкој 121

Грчка у историјско доба — Дорци — Јонци — Јелини

Грчке насеобине 124

Оснивање грчких насеобина — Обележје ових насеобина — Предања ових насеобина — Предања о насеобинама — Важност насеобина — Државице

VII Грчка вера 129

Богови 129

Многобоштво — Антропоморфизам — Митологија — Месни богови — Велики богови — Знаци за распознавање богова — Олимп и Зевс — Морал грчке митологије

Витезови 135

Витез (херој) — Разне врсте витезова — Присутност витезова — Мешања витезова у људске послове

Обожавање и верски обичаји 138

Принцип богопоштовања — Велике светковине — Свечане игре (утакмице) — Предсказивања — Пророчишта — Амфиктионије

VIII Спарта 145

Становништво 145

Лаконија — Илоти — Периеци — Положај Спартанаца

Васпитање 147

Деца — Женска деца — Дисциплина — Лаконизам — Музика и игре — Женско јунаштво

Установе 150

Краљеви и савет — Ефори — Војска — Хоплити — Фаланга — Гимнастика — Атлети — Улога Спартанаца

IХ Атина 155

Атински народ 155

Атика — Атина — Револуције у Атини — Клистенове поправке (реформе) — Робови — Странци — Грађани

Управа 160

Народна скупштина — Судови — Чиновници — Обележје ове управе — Демагози

Приватни живот 162

Деца — Брак — Жене

Х Персијски ратови 167

Почетак персијских ратова — Разлика између ова два противника — Први персијски рат — Други персијски рат — Узроци грчке победе — Последице персијских ратова

ХI Уметност у Грчкој 175

Атина у доба Периклово 175

Перикло — Атина и њени споменици — Значај Атине

Књижевност 177

Беседници — Мудраци — Софисти — Сократ и филозофи — Хор — Трагедија и комедија — Позориште

Уметност 183

Грчки храмови — Особине грчког грађевинарства — Вајарство — Лончарска уметност — Сликарство

ХII Супарништво између грчких државица 191

Пелопонески рат — Ратови против Спарте — Дивљачко обележје ових ратова — Последице ових ратова

Македонија 194

Филип — Демостен — Македонска владавина

ХIII Грци на истоку 199

Азија пре Александра 199

Опадање персијске краљевине — Поход десет хиљада — Агезилај

Александрово освајање Азије 202

Александар — Фаланга — Александров полазак — Победа код Граника, Иса и Арбеле — Смрт Александрова — Александрове намере

Ширење грчкога духа на Истоку 205

Деоба Александрове државе — Јелинистичке краљевине — Александрија — Музеј — Пергам

ХIV Последње доба Грчке 209

Опадање грчких државица 209

Богаташи и сиротиња — Борба између богаташа и сиротиње — Демократија и олигархија — Тирани — Изнуреност Грчке

Римско освојење 214

Савези — Римски савезници — Последња борба

Ширење грчкога духа на Западу 216

Грчки утицај на Рим — Грађевинарство — Вајарство — Књижевност — Епикуровци и Стојици

рим 221

ХV Стари становници Италије 223

Италиски народи 223

Омбри и Оски — „Заветно пролеће” — Самнићани — Италијански Грци — Латини

Етрурци 226

Етрурија — Етрурски народ — Етрурске гробнице — Радиност и трговина — Вера — Аугури — Етрурски утицај

Постанак Рима 231

Рим — Оснивање Рима

ХVI Вера и породица 233

Вера 233

Римски богови — Облик богова — Основно начело римске вере — Спољашњи знаци богопоштовања (култ) — Формализам — Молитва — Предсказања — Свештеници — Мртваци — Обожавање мртвих — Обожавање огњишта

Породица 241

Породична вера — Брак — Жена — Деца — Отац породице

ХVII Римска држава 245

Стварање римскога народа 245

Краљеви — Римски народ — Плебејци — Борба између патриција и плебејаца — Плебејски (народни) трибуни — Плебејска победа

Римски народ 249

Право грађанства — Племићи — Витезови (коњаници) — Прост народ или плебс — Ослобођеници

Република 252

Комиције (народне скупштине) — Магистрати (чиновници) — Цензори — Сенат — Напредовање у почасним звањима

ХVIII Римско освајање 257

Римска војска 257

Војничка служба — Уписивање у војску — Легиони и савезници — Вежбања — Војнички стан (око) — Бојни поредак — Дисциплина — Насеобине

Освојење света 262

Ратовање — Освојење Италије — Картагински ратови — Ханибал — Освојење Истока — Освајање варварских земаља

Рат 268

Тријумф — Ратни плен — Римски савезници — Побуде за освајање

ХIХ Освојење земље 271

Аграрни закони 271

Држава римског народа — Државна својина — Аграрни закони

Провинције 273

Провинције — Проконзули — Проконзулска насиља и пљачкања — Публикани (закупци) — Банкари — Провинцијалска немоћ

ХХ Измена обичаја у Риму 279

Измене вере 279

Грчки богови — Баканалије — Источњачке празноверице — Скептичари

Промена обичаја 282

Стари обичаји — Катон Старији — Нови обичаји — Источњачка раскошност — Грчка углађеност — Лукул — Ново васпитање — Нов положај жена — Развод брака

ХХI Ропство 291

Продавање робља — Положај робова — Број робова — Градски робови — Пољско робље — Поступање с робовима — Ропска тамница — Млин — Особине робова — Побуне — Ступање у грађански ред

ХХII Пропаст републике 299

Опадање републиканских установа 299

Пропадање сеоскога становништва — Градски плебс (прост народ) — Изаборна квареж (корупција) — Поквареност сената — Поквареност у војсци

Грађански ратови 303

Потреба за револуцију — Грађански ратови — Браћа Граси — Марије и Сула — Помпеј и Цезар — Крај републике — Потреба за мир — Влада једнога човека

ХХIII Књижевност, уметност и науке у Риму 313

Књижевност 313

Угледање на Грке — Августов Век — Беседници и учитељи беседништва (оратори и ретори) — Важност латинске књижевности и језика

Уметност 317

Вајарство и сликарство — Грађевинарство — Главно обележје римскога грађевинарства — Рим и његови споменици

Право 324

Дванаест таблица — Симболичко поступање — Формализам — Празноверство (јуриспруденција) — Преторски едикт (указ) — Грађанско и међународно право — Писано право

ХХIV Римско царство 331

Римско друштво 331

Стално опадање у Риму — Јавне представе — Позориште — Цирк — Амфитеатар — Гладијатори — Римски мир — Стапање народа — Празноверице

Дванаест цезара 340

Император — Апотеза — Сенат и народ — Преторијанци — Императорови ослобођеници — Деспотизам и разузданост — Дванаест цезара

Век Антонина 347

Антонини — Влада Антонина — Марко Аурелије — Антонинска освајања

Императорска управа 351

Пространство Римске империје у другом столећу — Стајаћа војска — Императорски намесници и интенданти — Муниципални живот — Императорска управа

ХХV Хришћанска вера 357

Постанак хришћанства 357

Христос — Хришћанска љубав — Једнакост — Сиромаштво и скромност — Божје царство

Развијање хришћанства 360

Ученици и апостоли — Црква — Свете књиге — Гоњења — Хришћански мученици — Катакомбе

Монаси трећега столећа 367

Пустињаци — Аскетизам — Киновити (ценобити)

ХХVI Византијско царство 373

Револуције у трећем столећу 373

Војничка анархија — Обожавање Митре — Тавроболи — Стапање вера

Влада Византијскога царства 376

Диоклецијанове и Константинове реформе — Цариград (Константинопољ) — Двор — Чиновници — Друштво у Византијском царству

Победа хришћанства 381

Победа хришћанства — Уређење хришћанске цркве — Црквени сабори — Јеретици — Многобоштво — Теодосије

ХХVII Свршетак Римског царства 389

Варварски свет у IV столећу 389

Рат с Германцима — Германски народи — Војничке дружине — Савези

Римски свет при крају IV столећа 392

Фиск (царска благајна) — Куријали — Опадање становништва у царевини — Опадање римске војске

Додатак — Индијски Аријанци 399

Аријанци 399

Аријански језици — Аријански народ

Најстарија вера у Индијаца 400

Аријанци на Инду — Веде — Индра — Агни — Верски обичаји (култ) — Обожавање предака

Браманско друштво 403

Индијци на Гангу — Касте — Нечисти — Брамани — Нова вера. Брама — Сеоба душа — Главно обележје ове вере — Спољашњи знаци богопоштовања — Чистота — Испаштање грехова — Пустињаци

Буданство 409

Буда — Нирвана — Милосрђе — Браство — Трпљивост — Судбина буданства — Измене буданства — Буда претворен у бога — Молитва без размишљања — Ублажавање нарави и обичаја

367
100 Ком.

Технички лист

Формат
A5
Број страна
425
Писмо
Ћирилица
Повез
Тврди
Година издања
2024
Овај наслов нема рецензију

Можда Вам се допадне

Будите у току

Контактирајте нас путем WhatsApp

Boxed:

Sticky Add To Cart

Font: