Алексеј Јелачић (рус. Алексей Кириллович Елачич; Кијев, 10. јануар 1892 — Београд, 20. октобар 1941) је био српски историчар, публициста и новинар руског порекла.
Студије историје је завршио на Историјско-филолошком факултету Универзитета у Санкт Петербургу 1914. године. Исте године примљен је за асистента на катедру за руску историју истог факултета. Године 1917. прелази на Универзитет светог Владимира у Кијеву и на њему магистрира 1918. године радњом „Самодержавие и народ в России XVIII века“ (Самодржавље и народ у Русији 18. века). Године 1919. прелази на лицеј у Каменц-Подолском и предаје у истом све до 1920. године.
Године 1920. емигрира у Краљевину Југославију и живи у њој све до смрти. Био је ангажован као гимназијски професор у Скопљу (1920—1924), Пљевљима и Приштини (1924—1925). У Љубљани је 1925. године докторирао радњом „Сељачки покрет у Хрватској и Славонији године 1848-1849`, што је први темељитији рад на наведену тему уопште. Од 1925. године живи и ради у Скопљу као хонорарни професор руске и западнословенске историје на Филозофском факултету, а истовремено предаје и у скопској гимназији. Био је дугогодишњи Политикин дописник из Скопља. Из Скопља је краће време избивао 1932. када наставникује у Крушевцу. По избијању рата 1941. премештен је на рад у лесковачку гимназију. У Београду је умро 20. октобра 1941. године и покопан је на руском гробљу.
У овој књизи обједињена су два историјска рада Алексеја Јелачића. Дело Историја Русије представља први целовити приказ руске историје на српском језику, док је дело Русија и Балкан, преглед по­литичких и културних веза Русије и балканских земаља 866-1940.


Садржај:

Историја Русије

Предговор

Источно-европска равница пре почетка Руске државе

Легенде и факта из историје почетка Руске државе

Економско и социјално стање, државно уређење и култура Кијевске Русије

Галиција

Суздаљска Русија. Татарска власт над Русијом

Северноруске Републике

Постанак Москве и Московске државе

Доба Ивана III и Василија III. Образовање Великоруске државе

Доба Ивана IV Грозног

Доба Велике буне. »Смутно време«

Западна и југозападна Русија од XIV-XVII столећа

Доба првих Романова

Културно стање Московске Русије и културни преокрет половином XVII столећа

Доба Петра Великог (1682-1725)

Доба дворских преврата (1725-1762)

Доба Катарине II

Доба Цара Павла I (1796-1801)

Украјина од смрти Богдана Хмељницког до краја XVIII ст.

Доба Цара Александра I

Царевање Николе I (Доба `Званичне народности`) (1825-1855)

Доба Александра II (1855-1881) - (Велике реформе, реакција и револуција)

Доба Александра III (1881-1894)

Доба Цара Николе II (1894-1917)

Друга Руска револуција

Русија и Балкан: Преглед политичких и културних веза Русије и Балканских земаља 866-1940

Предговор

Почеци - У зору Руске историје - Кијевска Русија и Балкан

Русија под Татарима. - Формирање Московске Русије. - Ондашње везе са Балканом. - Балкански, поименце српски, културни утицаји у Русији. - Пад Балкана под Турке и идеологија Москве - Трећег Рима

Московска Русија XVI-XVII столећа и Балкан

Петар Велики и Балкан. - Наследници Петра Великог. - Русија И Аустрија на Балкану. - Руско-Турски ратови. - Русија и Црна Гора. - Српске сеобе у Русију. - Руски културни утицаји на Балкану

Русија и Балкан за време Наполеоново и Рестаурације. - Први и други Српски устанак. - Грчки устанак. - Ослобођење Грчке и Српска аутономија

Русија и Балкан од Једренског мира до Париског конгреса

Од Париског мира до Берлинског конгреса

Од Берлинског Конгреса до Младотурске револуције (1878-1908)

Од Младотурске револуције до почетка светског рата (1908-14)

Од Сарајевског атентата до примирја

Од завршетка светског рата до садашњих дана