др Владан Ђорђевић - Србија и Турска 1894—1897.

dr Vladan Đorđević - Srbija i Turska 1894—1897.

репринт издања из 1928. године

др Владан Ђорђевић од 1894. до 1897. године вршио је функцију посланика Србије у Цариграду. Дипломатски рад у Цариграду био је усмерен на остваривање српских националних циљева у Македонији и Старој Србији. Краљу Милану Обреновићу предложио је програм рада у Цариграду у седам тачака које су се тицале отварања српских школа у Македонији, спасавања манастира Хиландара, постављења Срба за митрополите у Скопљу и Призрену... Постављење Срба за владике било је веома важно зато што српски народ у Старој Србији и Македонији није имао своју цркву, за разлику од грчког који је имао Цариградску патријаршију, и бугарског, који је од 1870. године имао своју цркву – Бугарску егзархију, створену без сагласности Патријаршије али са одобрењем султана. Због тога што им је, за разлику од грчког, бугарски језик био разумљив, као и због осећаја припадности словенству, Срби су радије ишли на богослужења у егзархијске цркве и тиме били изложени бугаризацији.

У складу са главним правцима српске спољне политике, са Турском је требало да одржава мирољубиве односе, а у деловању да се ослања на Русију. Посета краља Александра Цариграду у јуну 1894. године, коју је Ђорђевић организовао убрзо по преузимању дужности, била је прилика за договоре по питањима српских захтева.