Драгиша М. Стојадиновић - Четничке успомене 1905-1907

Dragiša M. Stojadinović - Četničke uspomene 1905-1907.

Драгиша Стојадиновић рођен је 12. маја 1886. у селу Јасеници код Неготина, у бројној породици свештеника. Истакнути српски комита-четник с почетка века, ратник-витез Карађорђеве звезде с мачевима. Стојадиновић је четовао у паланачкој, кумановској, прешевској, велешкој и прилепској кази (области) с војводама Саватијем, Бацетом, Доксимом, Глигором Соколовићем, Јованом Бабунским и Василијем Трбићем. Пет пута одлазио је преко границе у чету. Учествовао је у седам комитских борби. Рањен је у борбама код Бајловца 1906. године. Борио се у Балканским, Првом и Другом светском рату. У једној руци пушка, у другој фотоапарат и камера.

Првак Србије и Југославије у стрељаштву од 1908. до 1926. године његове стрељачке способности помињу се у песми „Српска ми труба затруби”, испеваној у част боја у селу Дреново, код Велеса 1907. године. 

Легендарни мајор Воја Танкосић, у освит Великог рата, ангажује га да обучи двојицу младића из Босне да пуцају из револвера. Када је 28. јуна 1914. године Гаврило Принцип у Сарајеву убио престолонаследника Фрању Фердинанда, Стојадиновић схвата кога је обучио да рукује пиштољем.

Ратни фотограф, публициста, филмски сниматељ, шеф Кинематографске секције Српске војске на Солунском фронту, политичар-борац против корупције двадесетих година прошлог века, народни посланик који се супротставио Милану Стојадниновићу тридесетих година и због тога робијао у Сремској Митровици, мотоциклиста, аутомобилиста, ваздухопловац, аутор првих наших филмова у боји, бунтовник, који се никада није мирио с неправдама и због тога нападан од противника у свим временима и свим режимима, од ђачких дана до смрти

„Као један од стварних и дугогодишњих бораца и ратника за добро нашег народа сматрао сам се позваним да не допустим да ратни забушанти и бескрупулозне шићарџије почну да пљачкају народ, да срамоте српско име и прљају част и образ српског народа. Сматрао сам да сви они који ово виде, знају и прећуткују сносе пуну одговорност за овакав рад и ја ту одговорност нисам хтео да примим на себе јер сам се много година борио и крвавио да народу буде боље и да дочека лепше и срећније дане” – Драгиша Стојадиновић.