БЕСПЛАТНА ДОСТАВА ЗА СВЕ ПОРУЏБИНЕ ПРЕКО 3000 РСД НА ТЕРИТОРИЈИ СРБИЈЕ

  • Ново

Мирослав Ђорђевић - Песме као живот

369

Мирослав Мики Ђорђевић рођен је у Нишу 26. јануара 1953. године. Радио је као социјални радник у ЈП „Железнице Србије“.

Ту је добио интересантне идеје за своје приче и понеку песму. Има разноврсне хобије. Пише и слика од основне школе. Својим радовима жели да врати осмех и радост људима који, притиснути свакодневицом најмање имају времена за себе и своје најдраже.

Песме и кратке приче је, седамдесетих година прошлог века, објављивао у „Листу младих 68”. Од загребачког „Фељтона” добио је прву награду за кратку причу. Прву збирку песама „Под шеширом у глави црв” објавио је 2016. год. У издању Друштва за афирмацију културе „Пресинг“. Појављује се у књизи неколико аутора чланова ЛУНЕ „Кад перо за- шкрипи”. Прича „Двострука свест” одабрана је за збирку прича Ротари клуба Медиана из Ниша „Заврти точак III”. Приредио је монографију „Педесет чудесних година ЛУНЕ“, поводом обележавања педесет година постојања Удружења Ликовни уметници Ниша, 2019. године. Другу књигу поезије „Прошлост, љубав и снови“ објавио је 2021. године у издању ДУ „Светионик“ из Ниша. Трећа збирка песама „Не дам те месецу“ штампана је у издању „Талије“ из Ниша. 

 Члан је удружења Ликовни уметници Ниша„ЛУНА” од 2014. године. Најчешће ради уље на платну, а омиљена му је комбинована техника. Од тада је учествовао на свим изложбама „ЛУНЕ” у Галерији НКЦ-а, и изложбама у Вла- сотинцу, Вучју, Прокупљу, Белој Паланци, Гаџином Хану, Алексинцу. Са три слике представио се на изложби „ЛУНЕ” у Етнографском музеју у Пловдиву. Од 2017 до 2021 године био је Председник Удружења „ЛУНА”.

Изложбу фотографија о манастиру Хиландар приредио је са Мирославом Величковићем 2018. године.

Члан је удружења „Кајмакчалан” из Београда, које више од десет година проналази и уређује Српска војна гробља из Великог рата, на подручју Солунског фронта. Са још пет колега био је у групи која је под покровитељством Министарства за рад, борачка и социјална питања, прикупило податке и урадило дигиталну презентацију о гробљима и споменицима из Првог светског рата. Презентацију сајта српскиратнимеморијали.срб представили су згради Универзитета у Нишу (Бановина), у Дому војске у Београду и Новом Саду. Члан је „Друштва за неговање слободарских традиција Србије“ из Ниша.

Живи и ради у Нишу. За подршку у раду и осталим активностима захвалан је породици и пријатељима.

Мирослав

Количина:
Поштарина
Упитајте

Пожури! Само 100 Остало на стању!

 

Политика безбедности

 

Политика испоруке

 

Политика повраћаја

 

Безбедно плаћање картицама

Четврта књига песама, сликара и песника 

Мирослава Ђорђевића

ПЕСМЕ КАО ЖИВОТ

Превасходна уметничка функција:

2016. „Под шеширом у глави црв“ (104 песме).

2021. „Прошлост, љубав и снови“ (Две сестре, збирке под истим кровом, 140 песама).

2023. „Не дам те месецу“ (121 песма).

2024. Пред нама је, спремљена је, збирка песама, са радним насловом „Песме као живот“, коју ће штампати „Талија“ издаваштво из Ниша. И она је из три не баш омеђена дела: први од 90, други од 58 и трећи од 17 песама, где песник покушава да буде неко други. Експеримент да себе и друге види кроз друге очи, срце, душу и доживљаје.

Како сазнајем има материјала за најмање још две збирке и неколико поема.

Мирослав, виђено до сада, адекватно одређује наслове својих радова и композицију делова књиге, што ће рећи – сликар.

Са личним допуштењем, осврнуо бих се на опширнију рецензију за једну од претходних књига песама „Прошлост, љубав и снови“ од пет страна формата књиге.

Мотивика и тематика,

Поезија разумљива и поезија херметична (апстрактна) – расправа (са примерима). Код нашег песника преовлађује прва.

О језику и стиловима.

Прочитао сам књигу под горњим насловом. 

Много песама… По форми од најкраћих, па средњих до дугих.

 

Ново! Одважио се песник. Нова форма, стил, мала поема, нови језик, сочнији, живљи, слике, слике, слике… и наслов „Оживљавање слика“.

Конгенијални спој: дуга форма и изузетно снажан мотив, проблематичан – људска срећа - еротикон.

Падоше на њему краљеви и ини…

Стваралачки prosede остварио се у нашем песнику, јесте само та, дуга форма, поетика „Оживљавање слика“ у осам дугих страница са двеста двадесет четири реда, стихова. Његова новина (помало) дучићевског стила… („У њену сам косу страсно уплетао мокре ноћне руже“), (Јадрански сонети).

А Мирослав, само је писао…писао. Није знао шта ће бити док је писао. Критичари су дали критику „у једном даху“. Такав kredo понео је Оскара Давича за роман „Песма“ (роман је у прози).

Мирослав „Оживљавање слика“ (стихови):

„Усне осмехом славе

буђење удвоје 

јер су једно другом

предали све своје.

Две чаше на столу

пред њом црвено вино

на живот,

на рађање

људи и природе…“

 

„…гладан је зрелих малина

које нежно језиком буди…“

„…ветар појачава таласе,

мост испод њега се увија

… осећања се сливају и експлодирају…“

Ђорђевић је експресни експресионистички песник, у души сличан романтичару Ђури Јакшићу:

„Рођен сам Србин,

Србин сам ја,

за српство живим

за српство да

И ако дође да гинем ја

гинућу храбро

за српство, да…“

Наш песник:

ТИ

Април си и мој мај

Светионик мога света

Моја моћна комета

Ти си моје очи

Моје време,

Моје родно поље

Цвет што се смеје

У рано пролеће…

Песма „Трон“ и др.

 

Свака Ђорђевићева песма нов је доживљај – носи уметничку функцију. Увек је посебна цветна јединица, процветала башта, у хиљадама божанских слика људских и природних боја… из песме у песму; дакако и са безброј трепћућих емоција: среће, уздаха, суза оваквих и онаквих, … што живот, време и искуство собом носи. 

У њему се стих буди, на додир, на поглед, звук, боју, на мисао, сећање, жељу, слово, пољубац и много других видљивих, невидљивих и тек наслућених осећања, односа и ствари које нас окружују. 

У рецензији за збирку песама „Прошлост, љубав и снови“ написао сам:

„Око мене видим…море! Опрезно улазим…

Море од песама, … и ја у њему, но не излази ми се из те воде.“

 

Ово сада је цветна ливада, цело брдо расцветало, опипљиво… тера вас да сваки цветак помиришете и сваку травку додирнете. Да се поистоветите са песником и да макар на лични начин својим осећањима доживите све те мирисе, боје, трептаје душе, токове река и потока, доживљавање бреза као симбола бола, лепоте и женствености… доживљавања љубави…

 

Да додамо:

Песник М. Ђорђевић у светлу данашњег животног тренутка на планети Земљи своје стихове нуди као лек, као исцељење.

И он као неки други песници, вазда су непатворени родољуби и мирољуби.

А наш, само што нам директно не каже:

„Вољени народе мој, плането, пријатељи и непријатељи, де, тргните се“!

„У овом метежу и погибељи, поброј данашње, јучерашње погубне тачке“… песник Србин, пре век и по, написао је песму „Немилостивој Јевропи!

И Ђорђевић нам на сличан начин поручује: „Враћај се народе, ЉУБАВИ, има је у безброј видова и смисла и у вама и око вас. Волите и дозволите да вас воле“. 

Верујем да ће ови стихови помоћи већини људи који прочитају макар њихов део, да ће моћи да се осећају боље, пробуђено, са жељом да се и они уткају у романтичну цветну ливаду додира, осећања и љубави. Срећно вам било. Ја ћу књигу користити уместо седатива.

Моја препорука песнику, ако можеш не жури, сачекај да све сазри. Можда је ова моја примедба сувишна. Наш песник је загазио у осму деценију и сваки дан, доживљај и стих осећа као награду и жели да је подели са нама.

 

Селачка, Зајечар др Борислав Првуловић

Март 2024. проф. у пензији

369
100 Ком.

Технички лист

Формат
A5
Број страна
254
Писмо
Ћирилица
Повез
Меки (брош)
Година издања
2024
ISBN
978-86-6140-134-3
Овај наслов нема рецензију

Можда Вам се допадне

Будите у току

Контактирајте нас путем WhatsApp

Boxed:

Sticky Add To Cart

Font: