У древном Јапану самураји су сматрали највреднијом почашћу да служе свом господару, доказујући своју оданост често и животом.
Кроз несвакидашњу визуелно литерарну форму аутор исписује свој пут самурајства и исцрпљујућег служења другачијим господарима новог доба. Путем стихова у форми модерног епа описује дуго путовање кроз шаролики свет пређашњих живота, самоспознаје и инкарнација. Такође, упечатљивим графичким изразом дочарава живот у његовој потпуној пуноћи, испуњен болом и љубављу.
Овај својеврстан стрип у стиху говори о лутању кроз материјални свет устаљених друштвених токова и норми, те о ослобођењу срца и душе, духовном прочишћењу и достизању потпуне слободе од свих господара коначним, ритуалним (само)убиством ега.