Илија Трифуновић Бричанин - Трновитим стазама

Замислите човека средњег раста, у белом поречком оделу, украшеном црним гајтаном, пркосно уздигнутих бркова и стиснутих обрва испод шаренкастог кечета, са брзометком у руци и револвером за појасом, па ћете пред собом имати чувеног четничког војводу Зафира Премчевића, од пре тридесет година.

Данас пак, војвода Зафир сасвим друкчије изгледа. Притиснут бременом година, оронуо и онемоћао, у сиромашном и и похабаном сеоском оделу, измученог лица, он тавори, можда последње дане у свом селу Лупшту, у срезу поречком.

од Павле Деспотовић на мар 29, 2022

Разних чуда бива у свету, а наша је земља, као што многи веле, плодна чудима у толикој мери да већ више и чуда нису чуда. Код нас има људи са врло великим положајима који ништа не мисле, а у накнаду за то, или можда из других разлога, почео је размишљати један обичан сељачки во, који се ништа не разликује од осталих српских волова. Бог ће знати шта је било да се тај генијални брав одважи на тако дрско предузеће — мишљење, јер се досад доказало да се од тог несрећног заната у Србији само могло имати штете.

од Павле Деспотовић на мар 25, 2022

Наши стари владаоци добро су познавали душу народа. Зар би Карађорђе или Милош могли да владају масама и у најкритичнијим тренуцима да нису одлично познавали свој народ?! Данас, међутим, треба завршити неку школу у Паризу, Берлину или Бечу, донети отуда какву диплому, натући из моде цвикер и одмах тражити место у неком посланству или министарству спољних послова. Народ је за њих нешто што је недостојно њихове пажње.

од Павле Деспотовић на мар 25, 2022