БЕСПЛАТНА ДОСТАВА ЗА СВЕ ПОРУЏБИНЕ ПРЕКО 3000 РСД НА ТЕРИТОРИЈИ СРБИЈЕ

  • -20%

Илија Ђукановић - Убиство кнеза Михаила I-II

108
3.960,00 RSD 4.950,00 RSD Сачувај 20%

Ilija Đukanović - Ubistvo kneza Mihaila I-II

Илија Ђукановић

3.960,00 RSD 4.950,00 RSD Сачувај 20%
Количина:
Поштарина
Упитајте

Пожури! Само 78 Остало на стању!

 

Политика безбедности

 

Политика испоруке

 

Политика повраћаја

 

Безбедно плаћање картицама

 

Безбедно плаћање картицама

Део први - Топчидерска катастрофа, 351 стр
Део други, Неколико првака либералних и завера 482 стр



У смирај дана, 29. маја по старом или 10. јуна 1868. по новом календару у Кошутњачкој шуми, на тадашњој периферији Београда, убијен је кнез Михаило Обреновић III. Србија је тада изгубила свог кнеза, а Европа Prince Michela, како су га звали на дворовима Париза, Беча, Лондона, Берлина и Петрограда. Млад, образован, наочит, аристократских манира, био је свуда радо виђен гост. У званичној аудијенцији био је код краљице Викторије, цара Наполеона III, цара Александра II и два султана, Абдул-Меџида и Абдул-Хамида.
Поред залагања тадашњих великих сила, а највише заслугом таквог кнеза, Србија је дипломатским путем (чувајући бројчано и квалитетно свој народ) 1867. године преузела од Турске управу над преосталим утврђеним градовима (Београд, Смедерево, Шабац, Кладово и раније Ужице и Соко) и такође, истим султановим ферманом, издејствовала да и последњи турски војник напусти Кнежевину. Био је то, у том тренутку, максимум испуњења националних тежњи и значајан корак у процесу стицања независности, која ће се формално остварити на Берлинском
Уз обавезног службеног пратиоца, ордонанса мајора Светозара Гарашанина, сина тадашњег председника владе Илије Гарашанина, и послужитеља Мите, са кнезом су се у Кошутњак, тог кобног поподнева, извезле у шетњу и три жене. Биле су то Томанија Обреновић, кнежева стрина, њена кћи Анка Константиновић, кнежева сестра од стрица, и Катарина Константиновић, кнежева сестричина, односно Анкина кћи и Томанијина унука.
Од раног поподнева у Кошутњаку су била и четворица завереника са намером да убију кнеза Михаила и да поново доведу на власт Александра Карађорђевића. Егзекутори су били: браћа Ђорђе и Коста Радовановић, Лазар Марић и Станоје Рогић. Трећи од браће Радовановић, Павле, такође је био члан завереничке групе, који је био задужен да набави оружје, што је и реализовао. Павле је био адвокат и два пута кандидат за народног посланика, Коста се успешно бавио производњом и трговином сапуна, док се Ђорђе у послу није исказао, па је за себе често говорио да је бивши трговац. Атентатор Марић је једно време био председник окружног суда у Пожаревцу, али му је каријера пропала због убиства супруге, док је Рогић био трговац.
Коста Радовановић је први пуцао на кнеза, а затим и остали. Марић је прво ранио Катарину, а затим убио Анку, док је Рогић ранио Гарашанина, који се потом онесвестио. Лакше рањена Катарина и послужитељ Мита побегли су у шуму, док се госпа Томанија, већ после првог пуцња, окренула назад ка Београду и прва јавила о атентату. Кнеза Михаила и Анку, који су беспомоћно лежали на земљи, докрајчио је, с неколико убода ножем, Коста Радовановић.
Сазнавши за атентат, власти су одмах обезбедиле све важне државне институције и ставили под контролу војску и полицију, тако да завереници нису остварили свој наум о преврату. Завереници су похапшени и осуђени, а ко је све иза завере стајао, никада није поуздано утврђено.
После убиства кнеза Михаила, кнежевска династија Обреновић се наставила Јевремовим потомством. Јевремов унук Милан владао је као кнез од 1868. до 1882. и као краљ од 1882. до 1889. године. Милан је абдицирао у корист сина Александра, који је владао до 1903. године, када је убијен. Са краљем Александром (није имао деце) гаси се династија Обреновић.

108
78 Ком.

Технички лист

Формат
Б5
Писмо
Ћирилица
Повез
Тврди
Година издања
2020
ISBN
978-86-81800-13-3
Овај наслов нема рецензију

Можда Вам се допадне

Будите у току

Контактирајте нас путем WhatsApp

Boxed:

Sticky Add To Cart

Font: