Део први - Топчидерска катастрофа, 351 стр
Део други, Неколико првака либералних и завера 482 стр



У смирај дана, 29. маја по старом или 10. јуна 1868. по новом календару у Кошутњачкој шуми, на тадашњој периферији Београда, убијен је кнез Михаило Обреновић III. Србија је тада изгубила свог кнеза, а Европа Prince Michela, како су га звали на дворовима Париза, Беча, Лондона, Берлина и Петрограда. Млад, образован, наочит, аристократских манира, био је свуда радо виђен гост. У званичној аудијенцији био је код краљице Викторије, цара Наполеона III, цара Александра II и два султана, Абдул-Меџида и Абдул-Хамида.
Поред залагања тадашњих великих сила, а највише заслугом таквог кнеза, Србија је дипломатским путем (чувајући бројчано и квалитетно свој народ) 1867. године преузела од Турске управу над преосталим утврђеним градовима (Београд, Смедерево, Шабац, Кладово и раније Ужице и Соко) и такође, истим султановим ферманом, издејствовала да и последњи турски војник напусти Кнежевину. Био је то, у том тренутку, максимум испуњења националних тежњи и значајан корак у процесу стицања независности, која ће се формално остварити на Берлинском
Уз обавезног службеног пратиоца, ордонанса мајора Светозара Гарашанина, сина тадашњег председника владе Илије Гарашанина, и послужитеља Мите, са кнезом су се у Кошутњак, тог кобног поподнева, извезле у шетњу и три жене. Биле су то Томанија Обреновић, кнежева стрина, њена кћи Анка Константиновић, кнежева сестра од стрица, и Катарина Константиновић, кнежева сестричина, односно Анкина кћи и Томанијина унука.
Од раног поподнева у Кошутњаку су била и четворица завереника са намером да убију кнеза Михаила и да поново доведу на власт Александра Карађорђевића. Егзекутори су били: браћа Ђорђе и Коста Радовановић, Лазар Марић и Станоје Рогић. Трећи од браће Радовановић, Павле, такође је био члан завереничке групе, који је био задужен да набави оружје, што је и реализовао. Павле је био адвокат и два пута кандидат за народног посланика, Коста се успешно бавио производњом и трговином сапуна, док се Ђорђе у послу није исказао, па је за себе често говорио да је бивши трговац. Атентатор Марић је једно време био председник окружног суда у Пожаревцу, али му је каријера пропала због убиства супруге, док је Рогић био трговац.
Коста Радовановић је први пуцао на кнеза, а затим и остали. Марић је прво ранио Катарину, а затим убио Анку, док је Рогић ранио Гарашанина, који се потом онесвестио. Лакше рањена Катарина и послужитељ Мита побегли су у шуму, док се госпа Томанија, већ после првог пуцња, окренула назад ка Београду и прва јавила о атентату. Кнеза Михаила и Анку, који су беспомоћно лежали на земљи, докрајчио је, с неколико убода ножем, Коста Радовановић.
Сазнавши за атентат, власти су одмах обезбедиле све важне државне институције и ставили под контролу војску и полицију, тако да завереници нису остварили свој наум о преврату. Завереници су похапшени и осуђени, а ко је све иза завере стајао, никада није поуздано утврђено.
После убиства кнеза Михаила, кнежевска династија Обреновић се наставила Јевремовим потомством. Јевремов унук Милан владао је као кнез од 1868. до 1882. и као краљ од 1882. до 1889. године. Милан је абдицирао у корист сина Александра, који је владао до 1903. године, када је убијен. Са краљем Александром (није имао деце) гаси се династија Обреновић.