Г. Анри Барбију пало je y део, да, „као ратни дописник париског Журнала, прати српску војску и шаље о њој своје извештаје за многобројне читаоце тога листа.

Он је дошао у Србију одмах по мобилизацији. Био је с нашом војском у њеним најглавнијим биткама и остао крај ње и онда кад се највећи број стpaних дописника већ био разишао. Од тада до данас, послао је своме листу масу извештаја, који се одликују савесношћу и искреношћу.

После петомесечног бављења међу Србима и крај српске војске, г. Барби је, између многих дописника, понајпре у стању да да потпуна и сигурна саопштења о српској војсци, њеним напорима и успесима.

Увод ове књижице предговор је његове књиге о нашем рату која ће изаћи на француском. Остало је дневник његовог бављења под Једреном.

Поред тешкоћа које су мy стајале на путу, г. Барби је успео да оде и под Једрене. Њему имамо да захвалимо за неколико детаљних и живих описа ноћног бомбардовања Једрена и за подробнија обавештења о животу, раду и улози наше војске у опсади и освајању ове утврђене вароши.

Г. Барби је у своме дневнику потанко и лепо саопштио утиске о оним нашим војницима, који су се највише удаљили од своје земље и о којима се у јавности до сада најмање писало, те је ова књижица, и по томе, врло занимљива и врло пријатна.

1. марта 1913.                                                                                                                                                                                                       Милорад Зебић