БЕСПЛАТНА ДОСТАВА ЗА СВЕ ПОРУЏБИНЕ ПРЕКО 3000 РСД НА ТЕРИТОРИЈИ СРБИЈЕ

    Анри Барби - Брегалница (Српско-бугарски рат 1913)

    241

    Ево ме, као дописника Журнала, и по други пут у експрес—оријенту у путу за Балкан, откуда смо добијали кратке и противуречне новости.

    Једино се поуздано зна да се на полуострву води нов крвав рат, и да је страховита махнитост за убијањем и покољем обузела јучерање савезнике.

    У Паризу и уз пут прогностичари предсказују коначно сатирање Србије. Бугари су полагали на рекламу! У Бечу се говорило само о поразу Србије. Ипак сам се у себи осмехивао. Врло сам добро познавао своје ратне другове да бих могао веровати у њихов пораз.

    Србе је огорчила бугарска нелојалност, почетком непријатељства без објаве рата и напад који је до последњег тренутка прикриван дипломатским уверавањима о умерености.

    Цела је земља под оружјем, Српска војска броји овога пута око пола милиона људи!

    Колико ли ће их се вратити на своје огњиште? Колико попадати под куршумима? А колико бити покошено страшном колером што се појавила?

    Колико ће њих остати под неколико ашова земље? Једва да која мати и супруга и мисли на то... јер је отаџбина у опасности!...

    Није прошла ни недеља дана, а болнице у Београду, четрдесет их је на броју, већ су препуне. Удвојен је број постеља. Нема довољно ни лекара ни хирурга. Па ако по који пут и чујете преклињања болника на самрти, то се рањеници, заборављајући на болове, обраћају последњи пут к небу противу гадног коварства савезника, неверника заклетве и пријатељства!

    Anri Barbi - Bregalnica (Srpsko-bugarski rat 1913, Drugi balkanski rat)

    Анри Барби -

    Количина:
    Поштарина
    Упитајте

    Пожури! Само 412 Остало на стању!

    Васкршње снижење
    Драги наши читаоци,
    Одлучили смо да Вас и ове године обрадујемо васкршњим снижењем:
    25% попуста на купљену 1 или 2 купљене књиге
    30% попуста на 3 купљене књиге
    40% попуста на 4 или више купљених књига
    уз бесплатну доставу за износе веће од 3000 РСД.
    Снижење се обрачунава аутоматски када у корпу додате одговарајући број наслова.
     

    Политика безбедности

     

    Политика испоруке

     

    Политика повраћаја

     

    Безбедно плаћање картицама

     

    Безбедно плаћање картицама

    Колико је само у последњој години изненађења за стару Европу, која је била успавана и слепа пред сталним напретком балканских народа. Она их је сматрала као децу под њеним старатељством и њеном високом заштитом!
    До скора у Турској и у Балканском полуострву она је видела само пространо поље за своје финансијске операције.
    Међутим време је учинило своје. Мали су порасли. С узрастом добили су и вољу да постану господари своје судбине и своје будућности. Гледстонова реч: „Балкан балканским народима“, постала је њихово правило вере.
    Турска се показала немоћна да изврши фамозне реформе, којим би се поправила судбина потиштених. Турчин навикнут, од пре пет стотина година, да буде апсолутан господар раје, није хтео да се одрече својих завојевачких права, а велике силе показиваху се немоћне да измене такво стање ствари.
    Како је Европа, или боље рећи Аустроугарска као највише заинтересована, претила да у 1912. покуша још један „оглед“, Балканци се, сада већ пунолетни, сјединише да сами реше своју судбину. Тако се роди српско-бугарскогрчко-црногорски савез.
    Министар спољашњих послова у Цариграду, Норадунгијан ефендија, слатко се насмејао пред претњама Балканаца, вољних да сами Турској наметну реформе у Маћедонији. Веселост је захватила целу Европу кад је било речи о ултиматуму. Али су се Балканци последњи смејали.
    Нажалост, после победа, које задивише свет, а и њих саме, они показаше да су, и поред својега узраста и дораслости за крупна дела, још задржали код себе лакоћу и младићску безбрижност.
    Србија и Бугарска отпочеше једну жалосну распру око савезног уговора, који им је уз победе прибавио увећање територија и поштовање Великих сила, стварајући од њих, због њиховог јединства, нову силу с којом би се ваљало рачунати у европској равнотежи.
    Аустроугарска, вазда противна зближењу, ма и економском између Србије и Бугарске, није пропустила згодну прилику да појача неспоразум између ова два народа у распри. Она стаде уз Бугарску, разметљиву са свога новога пријајатељства.
    Русија је желела да се српско-бугарски савез одржи. Петроград је наваљивао да ове две словенске државе решење свога спора повере цару као највишем судији. Обе су се стране најпре устезале, најзад су пристале на ово мирољубиво решење, док један фаталан човек, persona grata краља Фердинанда, са пакленим планом који беше сковао, не одлучи да питање реши једним ударем изведеним на његов начин.
    241
    412 Ком.

    Технички лист

    Формат
    A5
    Број страна
    217
    Писмо
    Ћирилица
    Повез
    Меки (брош)
    Година издања
    2022
    ISBN
    978-86-6140-011-7
    Овај наслов нема рецензију

    Можда Вам се допадне

    Будите у току

    Контактирајте нас путем WhatsApp

    Boxed:

    Sticky Add To Cart

    Font: