Аутори:

Митрополит Михаило Јовановић

Архимандрит Нићифор Дучић

Тихомир Ђорђевић

Стојан Новаковић

Владимир Розов

Историја српскога народа има много сличности са историјом старих, опустелих градова, чије je становништво непријатељ растерао и богатство опљачкао и које je, затим, време расуло и засуло.

И Србиja je некад опустела. И њезино je становништво непријатељ растерао. У Српским Земљама, чак и у високим планинским крајевима, мало je становништва, које би било староседелац или чист староседелац, који није примио бегунце из других крајева. И Србијино je богатство упљачкано. Било je времена кад je Србија изгледала управо као порушени и засути град.

Док су друга срећни народи написали о својим односима са Палестином читаве библиотеке, дотле несрећни српски народ нема о томе ниједне књиге. Изгледа као да Срби нису ни знали за места у којима je поникло хришћанство и за њихове светиње. Зла историјска судбина њихова упропастила je или забацила и сакрила све што би давало јасну слику њихових односа са Светом Земљом. Да je пак тих односа било и то обилатих, ja ћу покушати да покажем у овом предавању, које je састављено из врло ситних података, покупљених из надалеко растуреног градива, из каквога се једино и дају реконструисавати детаљи српске прошлости. Ja се надам да ће и они моћи показати да српски народ, у својој прошлости, у поштовању и пажњи према хришћанским светињама, није на последњем месту.